У Новом Саду одржан 6. Сабор Јањана у Војводини

Јањани у Војводини  окупили су се по 6. пут у новосадском насељу Футог  19.маја 2019. године.  Поред културно-умјетничког програма, биле су и бројне спортске активности, међу којима и незаобилазна косидба, а током вечери весеље и дружење је настављено у ресторану Курјак.

 

Зоран Црепуља: Повезујемо Jањане у Војводини


Зоран Црепуља, предсједник Удружења је подсјетио да ове године прослављају 10 година од оснивања Завичајног удружења Јањана.

– На почетку смо имали циљ да повежемо Јањане у Војводини, да се дружимо и сарађујемо, а онда да помогнемо Јању како би тамо поправили услове живота. Сада можемо рећи да је овдје у Војводини, а и у Јању и Шипову урађено много тога.

Завичајно удружење Јањана има подршку Града Новог Сада, а у име града се обратио Петар Ћировић.

– Град Нови Сад је и ове године свесрдно помогао овај сабор, гдје ви на прави начин промовишете културу, традицију и обичаје вашег завичаја – рекао је Ћировић.

 

Миодраг Линта: Не заборавимо значај Војске Републике Српске


Миодраг Линта предсједник Одбора за дијаспору и Србе у региону Скупштине Србије је подсјетио на значајан датум, 9. мај, када је свечано обиљежено 27 година од оснивања Војске Републике Српске.

– Војска РС на челу са легендарним херојем Ратком Младићем је имала кључну и незаобилазну улогу у одбрани РС и опстанку српског народа на њиховим вјековним огњиштима. Не смијемо никад да заборавимо чињеницу да без војске РС не би било западне српске државе и не би се спасила већина српског народа у БиХ. Добро смо сви видјели како је све наш народ прошао на подручјима под контролом муслиманско- хрватских власти гдје је доживио брутално етничко чишћење и бројне злочине – рекао је Линта.

–  Борци Војске Републике Српске су се часно и поштено борили за свој народ, да га сачувају од геноцида и нових масовних злочина. Пут војске РС је славан пут – рекао је Линта и додао како је била велика грешка 2005. године што су неки наши функционери у Бањалуци прихватили да се укине Војска Републике Српске и да се формира Трећи пешадијски пук оружаних снага БиХ. Међутим, без обзира на све, Линта вјерује да ће 3. пешадијски пук увијек бити спреман да брани слободу и животе свога народа.

 

Све чешћи одласци у завичај


Завичајном удружењу Јањана са неуморним Зораном Црепуљом, Линта је честитао десет година постојања и похвалио њихова настојања да афирмишу и чувају богату јањску културу и да помажу своме родном крају, своме Јању колико год је то могуће.

Основано је 6 огранака Завичајног удружења Јањана у Војводини, а уз помоћ Библиотеке у Новом Саду донирано 550 школских књига библиотекама у Јању. Опремљен је кабинет за информатику у школи у Стројицама, а изграђено и обновљено 10 чесми и корита широм Јања. Већ десет година организују у Јању велику манифестацију Јањски вишебој, издали су 9 бројева илустрованог годишњег часописа Јањски гласник, а у продукцији Завичајног удружења снимљено је 10 пјесмама које говоре о Јању и Јањанима.

Један од већих успјеха Удружења је што потомци колониста све чешће долазе у Јањ, све чешће се у завичају граде викендице или се обнављају старе куће. Јањска ношња се све више израђује, а млади је радо облаче.

У протеклих десет година сви већи скупови у организацији Завичајног удружења Јањана, сабори и вишебоји имали су хуманитарни карактер, на свакој таквој манифестацији прикупљено је и до 5.000 евра. Новац је најчешће кориштен за стипендирање јањске школске дјеце, дио је додијељен социјално угроженим сународницима, а дио као помоћ институцијама у Јању, црквама, школама, КУД-у Јањ из Стројица.

 

Десетогодишњак најмлађи косац


Поред скока у даљ, бацања камена с рамена и навлачења конопца, највише пажње су привукли косци. Један од најзапежнијих је свакако десетогодишњи Вук Малиновић.

– Ово ми је пето или шесто такмичење, почео сам да идем на такмичење са 8 година. Прошле недеље сам побиједио у Бачком Добром Пољу на дјечјем такмичењу у косидби – рекао нам је Вук и додао како је љубав према косидби на њега пренио комшија Недељко Керлец, чувени јањски косац.

На косидби је била и једна дама Стојна Дукић из Босилеграда, тренутно настањена у Београду која је измамила бројне аплаузе. Она је била скромна, али зналци су је похвалили да одлично коси.

Драго Богавац са Динаре изнад Книна, сада настањен у Инђији путује по цијелом свијету и учествује на такмичењима. Па, је тако био у Шкотској, Словенији, Чешкој, Казахстану у Републици Српској.

–  Да би косац побједио у оваквим такмичењима мора ујединити квалитет и брзину. Као и у свим спортовима кондиција је одлучујућа. Такмичим се од осамнаесте године, а са 20 година сам побиједио на Гламочком пољу.

Послије кошења услиједио је косачки ручак. Враћање прошлим временима и чување традиције. Вриједне домаћице послужилe су пите, јањски сир и кајмак, колаче и месо на ћебе. Сви су сјели у круг и уз богату и укусну трпезу присјетили се прошлих времена и обичаја.

Побједник косидбе је Недељко Керлец из Руменке, коме ово није прва побједа. Однио је побједу и на чувеној косидби на Рајцу као и на косидбама у Крајини, добио је пехар, плакету и новчану награду од 100 евра.

 

Јањски сир у плетеници


Присутни на сабору су имали прилике да пробају јањски сир у плетеници и кајмак. Удружење пољопривредних произвођача Јањски кајмак, из Стројица код Шипова, добило је Елаборат за заштиту ознаке географског поријекла јањског кајмака. Ово је корак ка брендирању и европском тржишту. На Јањској висоравни око четрдест домаћинстава се бави производњом јањског сира и кајмака. То подручје је изузетно погодно за сточарство, производњу еколошки чистог, високо квалитетног млијека и млијечних производа.

Упознали смо и домаћицу која прави тај сир, Драгицу Миловац предсједницу Управног одбора Удружења пољопривредних прозвођача Јањски кајмак која нам је рекла како се прави јањски сир.

– Прво треба млијеко да одстоји, да се мало поквари, ускисне. Онда се стави маја (сирило). То се све ради рукама, али јако је битно да је млијеко надошло да би се сир радио. И то је заправо кључни моменат. Ако није надошло како треба, не може сир успјети. Све се ради рукама. Сама сам научила. Чула сам од својих старијих како се то радило, али ми нико није показао. Доста пута сам и бацила млијеко док нисам ушла у штос – рекла је Драгица Миловац.

Домаћини су поздравили Секретаријат за културу Војводине, Секретаријат за културу Града Новог Сада, Савез Срба из региона, Удружење Срба Доњевакуфљана, Удружење Змијање из Каћа и Удружење Крајишника Крајина из Врбaca, представнике мјесних одбора Јањана, Футога, Обровца, Будисаве, Равног Села, Перлеза и Банатског Новог Села.

 

Спонзори


Месна индустрија Алфа Каћ, Мотел Оморика Каћ, Ада Компјутерс Нови Сад, Транспортно предузеће Дунис Футог, Пелет транспорт Футог, Топ трејд Нови Сад, Бифе код Гојка Футог, Печењара Пардија Ветерник, Вимекссим кооперација Футог, СНГ паркет из Беочина и Еркер градња инвест из Ветерника, МВМ Јерковић Нови Сад, Енергоглобал Футог, Електовојводина одржавање Нови Сад, Салон намештаја Југостил Ветерник, Каспер градња из Футога, Самостална занатска радња Јањ Футог и породица Полетановић из Новог Сада, Аутоцентар Квргић Врбас, Печењара Дејан Футог, ЈКП Лисје Нови Сад, Културни центар Младост из Футога, Спортска хала у Футогу и Мјесна заједница Футог.

Наступали су дјечја група Културног центра Младост из Футога, и КУД Јањ из Стројица који се одазове увијек позиву Удружења Јањана. Захваљујући КУД-у из Стројица публика је имала прилике да види чувену јањску ношњу.

 

СКОК У ДАЉ:


  1. Крајишник Александар 3,10 цм
  2. Ђукић Остоја 2,80 цм
  3. Зорић Саша 2,60 цм

 

БАЦАЊЕ КАМЕНА СА РАМЕНА:


  1. Марковић Милош 13,40 цм
  2. Крајишник Александар 11,85 цм
  3. Ђукић Остоја 11,30 цм

 

НАДВЛАЧЕЊЕ КОНОПЦА:


  1. Џими II
  2. Џими I
  3. Јањски косци

 

КОШЕВИНА:


  1. Керлец Недељко
  2. Милан Панић
  3. Миле Ракита
  4. Марко Мирић
  5. Милош Мандић
  6. Драго Богавац
  7. Стојна Дукић
  8. Зоран Керлец
  9. Бојан Божић
  10. Милош Шкорић
  11. Вук Малиновић

Новинар Српског кола
Драгана Бокун

 

Подели са пријатељима:
Оцени овај чланак
Нема коментара

Напишите коментар