У Новом Саду одржан округли сто на тему “Нацрт закона о борцима и признавање ратног стажа борцима СВК“

Дана 21.маја 2019. године, у организацији “Отаџбинског покрета“ док живе Крајишници – живеће и крајина, “Савеза организација удружења“ РВИ и породица погинулог борца Покрајине Војводине и “Патриотског фронта“ удружења ратних ветерана српских земаља 1990-1999, у Новом Саду у конгресној сали спортског и пословног центра “СПЕНС“ одржан је Округли сто на тему “Нацрт закона о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица и признавање ратног стажа борцима СВК“. Повод за организацију “Округлог стола“ је незадовољство, због доношења новог Нацрта закона, које су исказали бивши борци Српске војске Крајине. Овом приликом бивши борци СВК су, уз присуство представника министарства, изнијели своје приједлоге и допуне на одређене тачке тог нацрта како би се евентуално урадиле корекције закона. Наиме, борци Српске војске Крајине су распуштени послије злочиначке акције „Олуја“ 1995. године и нису признати пред законима Републике Србије и Републике Хрватске. За разлику од ветерана Републике Српске којима је руководство наведеног ентитета обезбедило низ бенифиција, као и бораца Савезне Републике Југославије крајишки ратници невидљиви су у систему борачке заштите.

У расправи су учествовали представници удружења ратних ветерана Републике Српске Крајине, са једне стране и Саша Дујовић, саветник министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у Влади Републике Србије, са друге стране. Циљ расправе био је да се нађе компромис између захтјева ратних ветерана Српске војске Крајине (СВК) и могућности министарства да се права за која се борци залажу укључе у систем и да држава та права испоштује. Незадовољство ратних ветерана СВК проузроковано је чињеницом да Република Србија признаје ратни стаж борцима који су учествовали у ратним дејствима у периоду од 17. августа 1991. године до 27. априла 1992. године када је основана Савезна Република Југославија и када је ЈНА званично престала да постоји. Статус ветерана имају још само активни резервни припадници Војске Југославије који су били у строју током 78 дана бомбардовања 1999. године. Борци Српске војске Крајине незадовољни су јер их нема у Нацрту закона и зато што нису питани ништа када се исти израђивао. Поред наведеног, Република Србија нема јединствену евиденцију учесника у ратовима деведесетих година и из круга ратова избрисано је око 200 000 људи.

Тим поводом, представници борачких удружења, удружења ратних војних инвалида, завичајних удружења и клубова урадили су анализу предложеног Нацрта закона о борцима, војним инвалидима, цивилним инвалидима рата и члановима њихових породица, изнијели своје закључке и донијели Декларацију о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица. Наведена Декларација представља одговор на понижавајући положај ветерана и њихових породица, који се манифестује у покушајима оспоравања циљева оружане борбе и улоге ратних ветерана у њој. Додатно незадовољство продубљено је предложеним рјешењима питања ратних ветерана у Нацрту закона о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида и чланова њихових породица и све наведено било је повод за организацију расправе.

“Округлом столу“ је присуствовало 60 ратних ветерана и бораца Српске војске Крајине, а уводна реч припала је Драгомиру Лалићу, предсједнику организационог одбора и предсенику удружења “Отаџбински покрет“ који је говор започео речима “Ко историју заборавља, она му се понавља“ и замолио пристуне да минутом ћутања одају почаст свим невино страдалима у отаџбинским ратовима. Након минута ћутања, Лалић је поздравио све пристуне представнике удружења ратних ветерана, војних инвалида, представнике завичајних удружења, као и представника Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, господина Сашу Дујовића. Потом је позвао пристуне да на патриотски, озбиљан и демократски начин причају о важној теми која се односи на догађаје од 1995. године када је српски народ из Крајине по други пут у двадесетом веку стравично страдао. Лалић је нагласио да је потребно искористити вријеме током трајања “Округлог стола“ како би били практични, прагматични, конкретни и коректни и како се не би улазило у разговоре који се не тичу данашње теме. Истакао је да су на “Округли сто“ позвани сви који су компетентни и важни да о истој разговарају и чија ријеч треба да буде уграђена у Декларацију, а када се иста усагласи, биће упућена Председнику Републике Србије, премијеру и председници Скупштине. У наставку говора, Лалић је предложио тачке дневног реда:

1. Нацрт закона који је радна група урадила и дала Влади Републике Србије, а Влада у јавну расправу и
2. Признавање статуса борца и ратног стажа борцима СВК.

Након што су тачке дневног реда прихваћене, Лалић се присутнима обратио ријечима да сматра да је закон мањкав када су у питању инвалиди и породице погинулих, да треба понешто додати, промијенити и усалгасити, док када су у питању ветерани, много тога треба промијенити. Према ријечима Лалића, Нацрт закона није препознао војнике и борце Српске војске Крајине, као да нису ни постојали. Додао је да су сви све државе у региону признале ратни стаж, само српски војник из Крајине који је био приморан и натјеран да бира између два зла, да пристане да му се понови историја из 1941. године (Јасеновац, Јадовно) или да се бори за свој народ, а он је изабрао да се бори како народ не би страдао, није признат као борац у својој држави.

Након свог излагања, Лалић је позвао присутне да се јављају за ријеч како би свако рекао своје запажање и приједлог и потом је ријеч дао Миленку Чанчаревићу, предсједнику “Савеза организација и удружења РВИ и породица погинулих бораца Покрајине Војводине“. Чанчаревић је поздравио све присутне, нагласио важност скупа, као и чињеницу да борци Крајине немају другу државу осим Републике Србије и да она треба да води рачуна о њима. Подржао је Декларацију и саопштио да је удружења која представља исту потписати.

Потом, ријеч је добио Зоран Врањешевић, представник “Патриотског фронта“ који је акценат дао на то да права борца не постоје, да се у Нацрту закона само два члана дотичу термина борац и да по наведеном Нацрту закона, борац нема никаква права. Сматра да се закон доноси да би нешто побољшао, што овде није случај и да је потребно додати четири члана како би се акт прихватио од стране бораца. Поставио је питање шта је са борцима који су до јуна 1996. године учествовали у ратним сукобима и поновио да према наведеном нацрту, борци немају никаква права.

 

Следећи се пристнима обратио савјетник министра за борачка питања у Влади Републике Србије, Саша Дујовић. Он је рекао да је дошао да чује шта борци имају да кажу и да њихове приједлоге како такве, пренесе министру који, по његовим речима, има слуха за захтјеве бораца СВК. С обзиром да је и сам учесник рата, исказао је разумијевање за проблеме бораца и истакао да ће се залагати да се исти ријеше. Објаснио је да је Нацрт закона настао тако што је радна група скупила све из постојећих закона како би се све објединило и да ту нису нови прописи нити се ишта одузело од старих. Радна група је током три мјесеца разговарала са бројним организацијама, појединцима и свима који су исказали потребу да учествују у изради нацрта и прикупила различите приједлоге с циљем доношења што квалитетнијег закона. Када се кроз јавне расправе које су се одржале и које ће се одржаће у више градова у Републици Србији (Нови Сад, Рума, Зрењанин, Сомбор, Параћин, Краљево, Сјеница, Неготин) скупе сви приједлози, а прије одласка Нацрта у Владу, одржаће се јавна презентација у Сава центру како би сви чули шта држава планира да обезбеди по овом питању. Дујовић је нагласио и то да, уколико приједлози бораца не буду прихваћени од стране руководства Републике Србије, кривица неће бити на Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

За ријеч се јавио Милан Жунић, координатор удружења у које је укључено 57 удружења. Жунић је истакао да је Нацрт закона исти као Закон из 2014. године само што је мало козметички дотјеран. Тај закон је исто ишао на јавну расправу у четири града, али је због отпора борачких организација стављен “ад акта“. У наставку свог обраћања, Жунић је саопштио да је Република Србија једина држава у региону која нема Закон о ветеранима и у обавези је да тај закон донесе ради испуњавања услова из поглавља 23. за приступање ЕУ. Жунић претпоставља да ће Закон бити донијет такав какав је и предложен Нацртом, иако борци и ветерани у Републици Србији морају имати много већа права и принадлежности од оних које имају по важећим прописима. Сматра да не треба пристати на мања права од оних што имају борци у Републици Хрватској, Републици Српској, као и Косову и Метохији где борци имају највеће привилегије у својим друштвима. Према мишљењу Жунића, споран је члан 4. у којем се види намјера писаца Закона да се не призна својство борца, односно онима који су се борили изван Републике Србије после 27. априла 1992. године, да се потпуно елиминише покушај да Срби поријеклом из Републике Хрватске, Републике Српске Крајине и делом из Републике Српске остваре статус борца у Републици Србији.

Присутнима се обратио и Саво Штрбац, представник документационо-информационог центра “Веритас“ који је истакао да је “Веритас“ пратио примјену досадашњих закона који регулишу ову проблематику, да ту има доста проблема о чему је 2016. године он објавио неколико чланака у “Вечерњим новостима“. У чланцима је наводио примјере гдје су људи по истим прописима остваривали своја права, а онда је дошла нова структура људи и почели су да исте прописе тумаче на друге начине и врше ревизију истих. Због ревизија су се потом укидала та иста права која су претходно остварена. Према речима Штрпца, ради се о политичком, а не правном тумачењу прописа. Када је у питању наведена проблематика, Штрбац је додао да је у нацрту закона спорна дефиниција борца. У Закону из 1992. године са допунама из 1998. године,  супруге палих бораца током читавог рата су оствариле права и на породичне пензије.  У наведеном закону, став 1, тачка 5, постоји прихватљива дефиниција борца која гласи: “Борац је онај који је вршио војне дужности и друге дужности за војне циљеве државне безбедности у оружаним акцијама послије 17.08.1990. године за очување суверености, независности и територијалне цјеловитости СФРЈ“. Штрбац сматра да је то најбоље могуће рјешење за дефинисање статуса борца, док дефиницијом борца из новог Нацрта закона борци СВК нису обухваћени или је обухваћен мали број.

Окупљенима се обратила и Сњежана Станишић испред Савеза Срба из региона. Она је све присутне поздравила, у име предсједника Одбора за дијаспору за Србе у региону Скупштине Србије Миодрага Линте, и истакла да је он имао жељу да присуствује овом округлом столу јер га наведена тема посебно интересује, али због обавезног присуства на гласању у Скуштини није могао да се одазове. Сњежана је нагласила да је Миодраг Линта већ пет пута у Скупштини Србије говорио о дискриминацији крајишких бораца и тражио да се новим Законом о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и члановима њихових породица, који је у припреми, свим крајишким борцима коначно призна ратни стаж за читаво вријеме рата у двоструком трајању. Такође, саопштила је да је Линта више пута истакао да у Републици Србији има више стотина хиљада грађана који су се током деведесетих година борили са циљем заштите територијалног интегритета државе Србије, СРЈ и СФРЈ. Међу њима има око 50 000 припадника војске Републике Српске Крајина који су се од 1991. године часно и поштено борили за свој народ и за своју државу. Министарство за рад, запошљавање и борачка и социјална питања је припремило Нацрт закона у коме није прихватило његов захтјев да се свим припадницима СВК призна ратни стаж за читаво време рата од 1990 до 1995. године. Према Линта овај Нацрт закона није коректан и поштен јер дискриминише велики број припадника СВК.

На крају “Округлог стола“, након што су сви који су се јавили за ријеч рекли шта су имали, предсједник организационог одбора Драгомир Лалић се захвалио свима који су присуствовали и изразио задовољство због великог одзива јер је то потврда важности и заинтересованости за питање и проблеме бораца СВК. Лалић је истакао да сматра да су циљ и замисао “Округлог стола“ остварени када се узме у обзир број присутних бораца, али и њихови конкретни примјери и смјелост да без устезања кажу шта их мучи и шта сматрају да је потребно промјенити и унијети у Нацрт закона како би исти адекватно одговорио потребама бораца СВК. Такође, истакао је да су сви приједлози забиљежени, да ће се оформити проширена радна група која ће Декларацију дорадити и након тога, са свим приједлозима упутити је надлежним органима Републике Србије, као и да је свима у интересу да Декларација што прије дође до предсједника Републике Србије. Суштина је у томе да статус бораца није ријешен овим Нацртом закона, да ће радна група доставити све изнијете приједлоге, али да се он неће изненадити ако и након тога борци СВК не добију заслужени статус.

Драгана Шиповац