У Шаренграду код Илока одржан сабор посвећен празнику Успења Пресвете Богородице

У Цркви светих архангела Михаила и Гаврила у Шаренграду је 24. и 25. августа одржан сабор посвећен празнику Успења Пресвете Богородице.

Сабор посвећен празнику Успења Пресвете Богородице установљен је прошле године  благословом епископа осечкопољског и барањског Херувима. Првог дана служен је Акатист Пресветој Богородици пред њеном чудотворном иконом. О Пресветој Богородици и њеном животу говорио је прота Милован Влаовић.

Другог дана сабора, свету архијерејску литургију служио је епископ осечкопољски и барањски Херувим уз саслужење пароха у пензији протојереја-ставрофора Михајла Марјанца, јереја Бранета Миловца из Епархије бачке), пароха горњопетровачког јереја Милоша Кузмановића и ђакона Срђана Лукића и Предрага Јелића.

После молитве владика Херувим одржао је беседу у којој је позвао верни народ да чврсто и нопколебиво чува своју веру, да слуша глас цркве и следи свето Јеванђеље.

– Уколико нема вере – нема ни помоћи, ни посете Божје. Морамо имати чврсту веру изграђену Јеванђељем и сведочанствима истине коју је Христос проповедао Апостолима, па и нама, да у тој вери очврснемо и да се изграђујемо – нагласио је владика у свом обраћању окупљенима.

О самом значају овог молитвеног окупљања владика Херувим рекао је да је он у саборности која је посебно важна у местима попут Шаренграда, у ком више готово да и нема нашег народа.

– Идеја је да овде у Шаренграду, који се налази на самој граници са Бачком и Сремском епархијом, на овом Сабору окупимо народ са свих крајева наше Епархије. То чинимо како би пробудили наду у нашем народу који овде живи, а и ова чудотворна икона Богородице шаренградске нас позива да се око ње масовније окупимо бар једном годишње. Потребно је то и због те чудотворне иконе, и због Шаренграда као и због ове цркве чија архитектура и интеријер су предивни. Покушавамо да она не буде заборављена, да дар који у себи има односно та чудотворства литургијски и прослављамо – истакао је осечкопољски и барањски владика.

 

У плану је целовита обнова шаренградског православног храма


У двориште цркве довози се и складишти грађа, јер је у плану целовита обнова овог заиста прелепог сакралног објекта подигнутог у барокно-класицистичком стилу између1791. и 1800. године, који у својој унутрашњости има врло богату опрему. Истиче се по иконостасу чији је оквир изведен између 1830. и 1832. године и фресци Косовског боја, насликаној 1854. године.

– Планирамо да урадимо целовиту обнову овог храма, али за почетак морамо да обновимо кров како би је заштитили од даљег пропадања. Затим ћемо урадити торањ и звоник, а онда у складу са приливом средстава радити и на његовој потпуној обнови – рекао је владика Херувим.

У Шаренграду  постоје још само две православне куће, али се у тамошњој цркви верници ипак окупљају. Долазе из свих крајева осечкопољске и барањске епархије, али и њој суседних епархија.

– Обновом овог храма свима њима и целом народу послаћемо једну поруку, јер по његовој лепоти, чудотворном дару која има ова икона и по мученичком страдању житеља овог места та црква заслужује да буде саборно место нашег народа и наше Епархије – закључио је владика.

Ово молитвено окупљање нарочито је обрадовало Веру Стојков која је у Шаренград стигла из Бачке Паланке. У Шаренграду је рођена, а њен отац је у шаренградској цркви био појац.

– Од малих ногу посећивала сам ову цркву и редовно долазила на недељна богослужења и литургије и за њу ме заиста вежу лепе успомене. Она у мени буди и успомену на мог оца и увек сам срећна када у њу дођем.

О самој цркви Светих Архангела Михаила и Гаврила у Шаренграду Вера Стојков заиста доста зна па је и нама испричала врло занимљиву причу о њеној историји.

– Колико је мени познато, на овоме месту и у овом облику црква се није одувек налазила. Пре него што је изграђена на овоме месту црква се налазила на обали Дунава у близини садашњег пристаништа. С обзиром на то да је тај простор планиран за изградњу луке тадашњи властодршци замолили су ондашње црквено руководство да цркву изместе. Отац ми је причао да су црквене власти то прихватиле и за изградњу нове цркве одабрали управо ово место. Разгледали су цркве по околини како би изабрали најлепши и најсвечајнији изглед оне коју су планирали да изграде уместо пређашње. Колико знам, ово је једна од најлепших цркава на овом подручју, са иконостасом који је овде заиста јединствен. У питању је ручни рад и резбарија и црква заиста има велику уметничку вредност, тако да поред тога што нам служи за молитвена окупљања мислим да је значајна и по свом узгледу и по архитектури. Претрпела је многе недаће и нагрижена је зубом времена. Њена задња генерална обнова била је почетком или средином седамдесетих година и била је заиста лепо сређена, али је у задњим ратним приликама доста оштећена. На нашу радост донешена је одлука да се она обнови и рестаурише како би се у њој и даље могли окупљати.

Иако, како је већ речено, у Шаренграду више готово да и нема православних Срба, само две куће, ова црква је значајан културно-историјски споменик који има своју јединствену причу.

 

Чудотворна икона шаренградске Богородице


Према запису на самоме дну иконе, који се још пре пола века могао прочитати, велику икону Богородице са Христосом, извео је 1818. године познати и плодни војвођански сликар Петар Чортановић. Богородица и Христос касније су окруњени, али је непознато када је та интервенција изведена.

– Икона је по начину израде заиста јединствена о чему имамо и потврду из Покрајинског завода за заштиту културних споменика и њихових конзерватора и рестауратора. Носи епитет чудотворне иконе и уврштена је у ред чудотворних икона наше цркве. Они који су се пред њом молили доживели су исцељење и излечење, а слепима је поново враћен вид. Нажалост због свих ових лоших историјских околности записи о томе су уништени, али о томе постоје сведочанства људи који о томе више знају због чега је ову икону црква и уврстила у ред чудотворних – објаснио је владика Херувим.

Шаренградска црква у својој унутрашњости крије још једну значајну причу. Ради се о фресци са мотивима Косовске битке која се помиње већ у Шематизму Мите Косовца, али ју је у научним круговима први уочио, колико се за сада зна, познати историчар Радослав Грујић при свом теренском истраживању по Хрватској и Срему и Славонији почетком педесетих година прошлог века.

На фресци је приказано петнаест мотива из Косовске битке, а највећа пажња посвећена је њеним главним јунацима Милошу Обилићу и кнезу Лазару. Сцене се нижу симултано, без јасних граница, а бројеви уз поједине сцене, објашњени на дугом натпису испод фреске, омогућавају јасно распознавање свакога призора.

Данас је ова фреска веома оштећена због гранатирања цркве током последњег рата и утицаја атмосферских прилика, односно влаге, јер је кров прокишњавао.

Узор за композицију у Шаренграду, њен аутор, Богдан Ђукић пронашао је у манастиру Врдник на Фрушкој гори. Ђукић је осликао и остале фреске као и иконе на иконостасу, а две деценије  раније осликао је и месну фрањевачку цркву, па је Шаренграђанима био добро познат. Судећи по натпису на северном зиду цркве, Ђукићу је помагао Грк из Олимпије Михаило Христопулос.

Према свему што смо сазнали о овом прелепом здању оно заиста заслужује да буде обновљено и на тај начин сачувано од даљег пропадања као културно-историјски споменик и сведок постојања народа који се у њој окупљао и који, као што видимо то и даље има намеру без обзира на чињеницу да православних у Шаренграду готово више и нема. Њеном обновом биће уливена и нова нада и нови подстицај као и настојање да се дух православља на овим просторима и даље чува.

*Овај текст је настао у склопу пројекта „Ту гдје живимо“ који је подржао Фонд за потицање плурализма и разноврсности електроничких медија Агенције за електроничке медије.

Преузето са: срби.HR

Коментари
  • Avatar

    Puno hvala na ovim informacijama. Često sam prolazio ovuda, ali nisam znao za ovu crkvu.

    уторак, 03. септембар 2019.

Напишите коментар