У Сомбору одржан округли сто на тему перспективе Срба у региону

У Сомбору је 2. 10. 2021. одржан округли сто на тему „Перспектива културног, образовног и духовног чувања идентитета српског народа, брже, боље и веће повезивање српских удружења, клубова и заједница у земљи, окружењу и дијаспори “ у склопу манифестације „Матица дијаспора“ коју по 13- пут организује Завичајно удружење Срба „Коријени“ из Сомбора.

Претходно вече представљање су књиге двије књижевнице Љиљане Браловић из Горњег Милановца и Јелене Глишчић из Бањалуке.

Прије почетка округлог стола, како нам је рекао предсједник ЗУ Срба „Коријени“ Душан Секулић отворена је и изложба у Српској читаоници „Лаза Костић“.

– Српска читаоница „Лаза Костић“ је ову изложбу реализовала са Руским географским друштвом, које је основано 1845. године, каква случајност, исто када је основана и Српска читаоница. Та сарадња је остварена на опште задовољство и нас и грађана Сомбора. Све ово ми не би могли остварити да немамо изузетно добру сарадњу са градом Сомбором, са Покрајинским фондом за избегла, расељена лица и за сарадњу са Србима у региону, Покрајинским секретаријатом за културу, јавно информисање и сарадњу са верским заједницама. Нама је врло битно да се Завичајно удржење Срба Коријени препознаје као удружење чији су циљеви у интересу не само локалне самоуправе, већ и на добробит грађана Србије.

Након обраћања Душана Секулића, проф. Мирољуб Милинчић је говорио о изложби која је претходила округлом столу.

Уводничари округлог стола били су Душко Ћутило директор Фонда за избјегла, расељена лица и сарадњу са Србима у региону и народни посланик Миодраг Линта.

Душко Ћутило је истакао актуелност теме и навео да се у посљедње вријеме много више пажње посвећује Србима у региону.

– Кроз наше програме ми смо одржавали сарадњу са повратничким срединама, покушавајући да омогућимо повратак људима на њихова вјековна огњишта, а са друге стране онима који тамо живе да им се пружи могућност да сачувају свој идентитет, с обзиром да је многим крајевима то заиста велики проблем.

Ћутило наводи да је Фонд радио и на очувању српског језика и ћирилице тако што су финансирали куповину радних свесака и уџбеника за ученике основних школа на простору Вуковарско-сремске и Осјечко-барањске жупаније који похађају наставу по моделу А.

– Мислим да смо преко 900 српске дјеце ове године на овај начин подржали. Покрајинска влада је преко Фонда у сарадњи са Заједничким вијећем општина обезбиједила 5.000.000 динара само ове године да се ученицима који похађају наставу на српском језику и ћирилици на овај начин пружи подршка. Такође, ђацима првацима купован је школски прибор.

Ове године у Далмацији и у општини Бискупија код Книна, у сарадњи и са Општином и са владиком далматинским Никодимом, обезбијеђена су средства да се заврши први вртић у тој општини.

– И то говори заиста о томе да се задњих неколико година буди свијест о томе да не смијемо да заборавимо свој завичај, да морамо да његујемо своју посебност, сваки крај у којем су наши људи живјели, у којима данас живе. Ми смо, да кажемо, покретањем једне манифестације хтјели да оставимо један пројекат који би заиста и у будућности могао да буде један добар модел како би наша удружења добро сарађивала. То је манифестација која носи назив Сајам завичаја.

Миодраг Линта је на почетку свог обраћања истакао значај постојања Завичајног удружења Срба Коријени које 13. пут организује значајну манифестацију Матица и дијаспора и даје важан допринос очувању и јачању националног идентитета нашег народа. Ја бих ту само направио једну разлику, пошто дио јавности брка појмове дијаспоре и Срба у региону.

Када се каже Срби у региону мисли се дио нашег народа који на том подручју живи дуги низ вјекова. У питању је 8 држава тј. 5 држава које су настале на подручју бивше Југославије (Словенија, Хрватска, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Македонија) и ту су још Мађарска, Руминија и Албанија. У ових 8 држава региона живи близу 2 милиона Срба, од тога милион Срба живи само у Републици Српској.

– Положај Срба у региону је веома тежак. Можемо рећи да Срби имају добар положај у данашњој Мађарској и Румунији, док у осталих 6 држава можемо употријебити једну ријеч која најбоље осликава њихов положај. Та ријеч је дискриминација.

Линта је нагласио да наша Влада треба још снажније да инсистира у међународној заједници да државе у окружењу поштују властити Устав, да поштују властите законе, да поштују европске конвенције, међу њима је и Конвенција о заштити националних мањина.

– Да би националане заједнице у Хрватској стекле право на службену употребу свог језика и писма услов је једна трећина становништва те националне заједнице у укупном становништву општине или града док у Србији тај проценат за националне мањине износи 15%. Од 23 локалне самоуправе у Хрватској, у 22 локалне самоуправе одредба о службеној употреби српског језика и ћирилице се не поштује. С друге стране у Суботици број припадника хрватске националне мањине износи 10% тј. 5% мање од прописанога цензуса да би национална мањина имала право на службену употребу свог језика и писма. И поред тога, у Суботици један од језика у службеној употреби јесте хрватски језик.

Линта истиче да је крајње вријеме да се у Скупштини Србије донесе Резолуција о осуди геноцида над Србима, Ромима и Јеврејима у НДХ и да се формира Меморијални центар геноцида над српским народом у НДХ, Меморијани центар треба да буде полуга борбе за међународно признање геноцида над нашим народом.

– Важно је и да се оснује државна институција тј. Министарство за Србе у региону које би требало да има озбиљан буџет, озбиљне и одговорне људе и који би на свакодневном нивоу водили борбу за опстанак и побољшање положаја Срба у региону, правили извјештаје о дискриминацији нашег народа, о прогону ћирилице и српскога језика, о отимању српске имовине, о рехабилитацији и афирмацији злочиначке усташке идеологије. Наведени извештаји би се преводили на енглески, француски, немачки и друге језике и слали на све значајне међународне институције тј. Европском парламенту, Европском савету, Уједеним нацијама и ОСЦЕ-у и Савету Европе и др.

Проф. Мира Ћатовић скренула је пажњу га термин за Србе са Косова и Метохије Косовари није добар и предлаже да је бољи израз Косовци.

Присутнима се обратио и проф. српског језика Голуб Јашовић шеф Катедре за српски језик на Филозофском факултету у Косовској Митровици.

– Ми имамо Удружење књижевника Косова и Метохије. Посљедњих 20 година се сналазимо како знамо и умијемо, сваке године објављујемо по 20 наслова. Имамо државне институције на Косову и Метохији, Филозофски факултет, Катедру за књижевност, Институт за српску културу и српски језик у Лепосавићу, али немамо стручњака за српски језик.

Марко Ружичић већ 50 година живи у Швајцарској гдје је отишао са 18 година.

– Ћирилица је нажалост угрожена. Када сам 2011. године са колегама путовао из Републике Српске преко Коцељева, Ваљева и Мионице, нисмо видјели 10 натписа фирми на ћирилици. У Швајцарској радим да чувању нашег језика. Са групом наших људи организовао сам 2003. године Друштво српских писаца Швајцарске. Први Зборник радова – Завјештање смо штампали 2005. године који нам је лекторисао Мићо Јелић Грновић. Од тада сваке године излази по једно Завјештање.

Миодраг Миша Ђурђевић члан је многих књижевних клубова Републике Српске и ЗУ Срб „Коријени“ из Сомбора.

– Српски књижевни клуб из Дервенте, Српски књижевни клуб Талас из Прњавора, Клуб књижевника Славовање из Шамца, Завичајно удружење Срба „Коријени“ не би били ни нама ни поштеним странцима, ни приближно поштовани, знани, срцу и души мили да у себи немају јединствену, незамјењиву повезницу – српски.

Мирјана Орешчанин из Вијећа српске националне мањине Града Вуковара наводи како Вијеће има многобројне активности.

– Једна од наших најзначајнијих манифестација су Бранкови дани коју организује Српска православна црква односно вуковарска парохија. Важни су нам пројекти које смо радили уз помоћ Републике Србије као што су емисије нашег локалног радија Дунав које су биле о знаменитим Србима вуковарског краја кроз вјекове, затим Ријеч православља која је била жељно ишчекивана емисија.

Вијеће такође помаже и координира рад културно-умјетничких друштава и многобројних удружења. Најважније у граду је КУД Слога које окупља велики број дјеце.

– Најважније је очување културног идентитета и језичког идентитета и та борба против асимилације треба да се реализује највише кроз просвјету са упознавањем дјеце са њиховом националном културом и идентитетом. Љубав према српској култури се развија у школама.