Удружење бораца, потомака и поштовалаца НОР-а, 6. Личке и 35. Личке дивизије организовало свечану сједницу поводом Дана ослобођења Лике
Личани – народ слободарског духа
У Сали ДОМА РВИ Београда 9.4.2019. одржана је Свечана сједница удружења, у проширеном саставу, уз присуство већег броја чланова удружења, али и гостију –чланова сарадничких удружења, институција и организација.
Повод одржавања наведене Сједнице је свечано обиљежавање 08. априла 1945. године, Дана ослобођења Лике, у Другом свјетском рату, као дио програма Ко историју заборавља, она му се понавља, чију реализацију је финансијски подржала градска управа града Београда – Секретаријат за социјалну заштиту. Наведеној Сједници је присуствовало око 80 особа, међу којима и чланови удружења, борци НОР-а, Јово Корица и Млађан Богуновић, као и борци 6. Личке дивизије, носиоци Партизанске споменице 1941. године, Миле Маљковић и Милан Шашић, који се у име бораца НОР-а, чланова удружења (укупно их има 14), захвалио удружењу на пажњи и поштовању и уважавању бораца НОР-а, 1941/45, у цјелини.
Марија Обрадовић, предсједница удружења се на самом почетку захвалила гостима и пријатељима Удружења, али и члановима Удружења, на одазиву.
– Позиву, као и много пута до сада, одазвали су се представници СУБНОР-а Србије, представници ОО СУБНОР Савски венац и Вождовац, као и представници Секција ратних јединица НОВЈ, 1. пролетерске НОУ бригаде и 7. Банијске дивизије, којима се и овом приликом захваљујемо, као и новинарки листа Српско коло, Драгани Бокун, која је као и много пута до сада, својим писаним и објављеним текстовима, у наведеном листу, пратила и испратила више истих или сличних реализованих активности удружења, па тако и наведену активност – догађај – рекла је Марија Обрадовић.
Радован Обрадовић: Завршне операције за ослобођење Лике
Након интонирања химне Боже правде и минутом ћутања одавања почасти свим погинулим борцима и жртвама НОР-а 1941/45. и погинулим и несталим борцима и жртвама ратова 1990/99, предсједница удружења, Марија Обрадовић, о данима и борбама за ослобођење Лике, у Другом свјетском рату, поднијела је уводно излагањенакон чега је, Радован Обрадовић прочитао пригодни реферат о завршним операцијама за ослобођење Лике, у Другом Светском рату.
– Завршне операције Југословенске армије и савезника за ослобођење Југославије обухватају серију војних операција с циљем коначног ослобођења Југославије, а трајале су од 20. марта до 15. маја1945. године. Напад 4. армије почео је 20. марта ујутро, главним снагама правцем Горњи Лапац—Доњи Лапац—Небљуси према Бихаћу, а помоћним правцем Удбина—Кореница—Пријебој. У борбама 20. и 21. марта 4. армија је разбила непријатељске снаге и ослободила Горњи и Доњи Лапац, Небљусе, Удбину, Мекињар, Подлапац, Бунић, Кореницу, са дијелом снага форсирала Уну код Мартин Брода и ухватила везу са дијеловима 4. корпуса. Због могућности да Нијемци из рејона Бихаћа угрозе десни бок и позадину армије при њеном наступању на сјеверозапад, Штаб 4. армије наредио је да 26. дивизија у садејству са 4. корпусом заузме Бихаћ. У борбама од 22. до 24. марта непријатељске снаге у Бихаћу су биле окружене. У међувремену су Нијемци упутили окруженим снагама у помоћ 104. ловачку дивизију из Босанске Крупе и јаче снаге 20. ловачког и 4. полицијског пука из 13. усташко-домобранске дивизије из Карловца; 26. дивизија продрла је 25. марта у град, а ноћу 25/26. марта сабила непријатеља на мали простор; до опкољених непријатељских снага, у критичном моменту по њих, пробили су се дијелови њемачке 104. ловачке дивизије, али у наставку уличних борби непријатељске снаге биле су приморане да се ноћу 27/28. марта повуку у правца Острошца, а 26. дивизија и дијелови 4. корпуса заузели су град. Операције за ослобођење западне Лике и Хрватског приморја почеле су 4. априла. Тога дана 4. армија је разбила 392. легионарску и 11. усташко-домобранску дивизију на цијелој ширини фронта од Плитвичких језера до Јадранског мора, са дијелом снага избила на линију Пријебој—Чудин кланац—Лешће, раздвојила непријатељске снаге у Госпићу од оних у Оточцу, заузела Коњско брдо и Каперановац, Лички Осик, продрла у Госпић, ослободила Сушањ, а ноћу 4/5. априла и Карлобаг; исте ноћи дијелови 9. дивизије искрцали су се у Дињишкој ували и сутрадан ослободили острво и град Паг. За то вријеме дијелови 4. корпуса избили су на линију Бриње—Огулин и одсјекли непријатељске снаге у Лици од оних у рејору Карловца. У наставку борби дијелови армија су 6. априла ослободили Оточац, ноћу 7/8. априла Модруш и Јабланац и пресјекли комуникацију Сењ—Нови Винодолски, а 10. априла ослободили Јосипдол, Личко Петрово Село и Огулин.
Вељко Жигић: Лика некад и сад
Након Радована Обрадовића, реферат О Лици некад и сад – Нестајање српске Лике је прочитао и Вељко Жигић.
– Вјековима је српски народ био на удару многих завојевача, често и окупиран и истребљиван, али увијек га је кроз његову историју красио слободарски дух. Било је тешко под турским ропством, али свако мало би се у некој од српских земаља подигао устанак, који би давао наду за ослобођење. Срби се нису мирили са ропством. Тако је било током читаве српске историје, па тако и током Другог Свјетског рата, односно НОР-а, 1941–1945, али и грађанског рата, на подручју Хрватске, 1991/95. године, када је отпор српске младости показивао и показао да, упркос свему, слободарски дух никада не смије бити потпуно изгубљен – рекао је Вељко Жигић и додао како се нада да ће тако бити и убудуће и да ће Срби, па тако и Срби Лике, као много страдални народ сачувати свој слободарски дух.
Вељко Жигић се у наставку реферата позивао на књигу професора Светозара Ливаде Биолошки слом и нестајање Срба у Хрватској 18 жупанија – дијелова Хрватске у којима су Срби увијек представљали већину. Једна од њих је, регија Лике у којој је све до 1991. године српски живаљ био многољуднији, а данас је сведен на популацију која се креће око 20 одсто.
Етничко чишћење српског становништва
На подручју личке регије, односно предратне Заједнице општина Лике, односно општина Оточац, Госпић, Кореница, Доњи Лапац и Грачац, по попису становништва из 1991. године, живjело је 82.883 становника и то сљедећег националног састава: Срби– 41.546 (50,12%), Хрвати– 37.719 (45,50%), остали, већином Југословени – 3.618 (4,38%).
Међутим, до драстичне промјене долази после 1991. када се број српског становништва од 41.567 (1991) свео на 7.610 становника (2001) односно 8.979 (2011).„Тиме се постотни удио српског становништва смањио од 49,53 процента 1991, на 16,50 одсто у попису 2001. односно на 20,05 одсто у попису 2011. Шта ће нам показати попис 2021. године, то се може претпоставити? То је посљедица етничког чишћења српског становништва током грађанског рата који се у то вријеме водио у бившој заједничкој држави”, цитирао је Вељко Жигић Светозара Ливаду.
Вељо Жигић наводи како Ливада у својој књизи истиче да се значајнији губитак становништва Лике догодио за вријеме Првог, а посебно Другог свјетског рата и то из редова оба народа и на обе зараћене стране: квислиншко-фашистичке и антифашистичке, као и низа паравојних формација.
„О тим губицима не постоје сређени подаци за подручје Лике, али сасвим је реално претпоставити да су релевантни за развој становништва Лике. Примјера ради, навешћемо парцијалне податке Хисторијског архива Kарловац о људским губицима у неким котаревима Лике током грађанског рата 1941–1945. само на антифашистичкој страни, који се односе на пале борце НОП-а, цивилне жртве фашистичког терора и умрле особе од тифуса котар Госпић и котар Перушић укупно 3.267 жртава. Kотар Kореница и котар Удбина укупно 6.399 жртава, Доњи Лапац 3.267, општина Оточац и општина Бриње укупно 625, Плашчанска долина и околина 7.000 жртава – свеукупно, то је 23.508 жртава”, пише Ливада у својој књизиБиолошки слом и нестајање Срба у Хрватској .
Међутим, не треба заборавити да је Други свјетски рат био и период ужасног погрома и геноцидне политике тадашње Независне државе Хрватске, и да је Лика била једно од великих стратишта управо такве стратегије.„Усташе су се сурово обрачунале са личким Србима већ на почетку Другог свјетског рата. У Лици је, поред Госпића, у Јадовну, 1941. основан први ликвидациони логор за Србе, Јевреје и друге са 37 околних стратишта, гдје су се разним мануелним начинима усмрћивале жртве, по чему је тај логор јединствен у Европи. Истраживањем је утврђено да је у том логору убијено више од 40.000 људи из свих крајева Хрватске, међу којима знатан број из Лике. Друго веће стратиште је бездан у Пребоју, насељу подно Мале Kапеле у Плитвичкој субрегији, који је прогутао на стотине српских житеља из околних насеља, углавном Личана. Осим тога, Србе из Лике су одводили и на друга оближња стратишта, као што су Гаравице поред Бихаћа, где је усмрћено више од 12.000 Срба”, наводи Ливада.
Да не буде само говора о борбама и ослобођењу Лике, побринула се Мирјана Лалић, члан удружења, која је уз прочитано писмо Ђоке Јованића, легендарног команданта 6. Личке дивизије, упућеног народу Лике, поводом наведеног ослобођења, одрецитовала и неколико пјесама посвећених Лици и Личанима.
Уз скромно освежење и уз народне пјесмe о Лици, Личанима и 6.Личкој дивизији, које је и више него успјешно отпјевала мушка пјевачка група ЗУГ ЋИРО Личка Клдрма – Дрвар, наставило се дружење свих присутних, али и евоцирање успомена и то не само нa НОР, већ и успомена и сјећања на Лику и Личане.
Као и у свим истим или сличним приликама и овог пута се за озвучење, музику, игру и пјесме, побринуо Зоран Јовановић (умјесто овог пута одсутног Радована Тртице), један од сарадника и пријатеља удружења.
Новинар Српског кола
Драгана Бокун