Удружење Петровчана у Београду открило надгробни споменик истакнутом српском сликару и академику Јовану Бијелићу
У Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду, у суботу 26. Марта 2016. године, откривен је надгробни споменик великом српском и југословенском сликару, академику Јовану Бијелићу. Tако je на достојан начин обиљежено 130 година од рођења знаменитог сликара. Подизање надгробног споменика иницирало је завичајно удружење Петровчана у Београду, финансирала општина Босански Петровац уз логистичку подршку Представништва Републике Српске. Помену уз православни обред и полагању цвијећа на Бијелићев гроб, поред бројних Петровчана присуствовали су Мирослав Латиновић, шеф кабинета Предсједника Србије, Млађен Цицовић, директор Представништва Републике Српске, Златко Хујић, начелник општине Босански Петровац и Душан Русовић, предсједник Удружења ликовних умјетника Србије.
Ликовни умјетник и српски академик чије име носе и бројне улице по градовима широм Србије и БиХ сахрањен је давне 1964. године у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду. Све до данашњих дана, његов гроб био је обиљежен натписом једва видљивом на храстовом дрвету. Захваљујући општини Босански Петровац, вјечна кућа Јована Бијелића напокон је добила достојно спомен обиљежје, мермерну надгробвну плочу.
По ријечима Бора Бањца, предсједника Удружења Петровчана у Београду, сазнање да Јован Бијелић нема адекватно спомен обиљежје шокирало је и чланове завичајног клуба.
– Како је ова година уједно и 130 годишњица од рођења Јована Бијелића покренули смо иницијативу за подизање надгробне спомен плоче и захваљујући општини Босански Петровац и начелнику Златку Хујићу, вратили смо бар дио дуга и исправили једну велику неправду према нашем Јовану Бијелићу.
Да ништа у животу није случајно, потврдио је Златко Хујић, начелник начелник Босанског Петровца. -На само педесетак метара од овог гроба сахрањена је моја тетка, моја друга мајка. Са браћом сам обилазио њен гроб и када сам пролазио овуда и угледао гроб Јована Бијелића нисам могао да вјерујем својим очима. Тако је спонтано потекла идеја да се његов гроб на достојан начин обиљежи као што је случај и са осталим којима је вјечна кућа у овој Алеји великана. Представљам све грађане Петровца и данас је моје срце пуно. Овим чином исправили смо пропусте читавог низа генерација Петровчана,а међу њима је било врло утицајних људи и политичара који су могли много раније ово да ураде. Зато смо и на гробу оставили годину да се зна да се великом сликару Јовану Бијелићу свјетског гласа одужила баш ова генерација његових Петровчана.
Колико је Бијелић поштован у свијету умјетности свједоче и ријечи професора Душана Русовића, предсједника Удружења ликовних умјетника Србије и предсједавајући Координационог одбора свих репрезентативних удружења у Србији. – Јован Бијелић је професор не само свима нама, него и генерацијама ликовних стварала које ће тек доћи. Умјетност не познаје границе, она припада свијету, али Јован је прије свега био становник Босанског Петровца. У то име, ја желим да се испред Удружења ликовних умјетника Србије захвалим начелнику Хујићу и поздравим овај тужни тренутак, који је претворен у свечани.
Акцију Удружења Петровчана и општине Босански Петровац подржало је и Представништво РС у Београду. – Ми у Представништву РС настојимо да допринесемо заштити основних вриједности нашег народа, а ту су: језик, култура, традиција, наша света црква, и свакако наше истакнуте личности – рекао је Млађен Цицовић, директор Представништва РС у Београду, који није да сакрије и критичност.
– Генерално срамота је свих нас, што смо дошли у ситуацију да један академик, који се као велики умјетник потврдио у цијелом свијету, нема надгробни споменик. Овај дан треба да послужи и као порука да свим нашим истакнутим људима, који су дали свој допринос да ми као народ бидемо ту гдје јесмо, обновимо или подигнемо нагробне споменике, а ево и данас смо у прилици да видимо да само у овој Алеји има још недовршених обиљежја – закључио јер Цицовић.
Милица Кецман, директорка Центра за Културу у Петровцу открила је за читаоце Српског кола шта све данас представља културно наслијеђе Јована Бијелића у Петровцу.
– Босански Петровац је 2005. године вратио слике Јована Бијелића. Наиме, у вријеме „Олује“ његова дјела била су измјештена у Бањалуци гдје су стајала десет година. Од 2004. године смо радили на обнови Музеја Јована Бијелића који данас броји 24 његове слике са пратећим инвентаром. Комисија повјеренства за очување националних споменика БиХ прогласило је 2009. године ову збирку националним добром. Ове године у плану је реновирање родне куће Јована Бијелића у Ревенику, а пирамида од храстовог дрвета која је до данас била на његовом гробу постаће дио збирке.
Након откривања спомен обиљежја Јована Бијелића Петровчани у Београду положили су цвијеће на гробове народних хероја Ђурана Ковачевића, Влада Бајића и Пане Ђукића Лимара.
Сликар свјетске славе
Академик Бијелић је рођен у Равенику код Босанског Петровца 1886. године и школовао се у Сарајеву, Кракову, Паризу и Прагу. Био је један од предводника главних токова у умјетности између два свјетска рата у Србији и некадашњој Југославији. Добитник је бројних награда и признања – Награда Геце Кона (1936), почасна диплома на Светској изложби у Паризу (1937), Орден заслуга за народ I реда (1956), Октобарска награда Београда (1957), Награда Бихаћа (1959) и Седмојулска награда Србије за животно дјело (1960), а 1963. године је изабран за члана Српске академије наука и уметности. У његовом опусу се налази преко хиљаду дјела, претежно уља на платну као и других техника попут темпера, акварела, оловке, угљена и туша. Бијелићева дјела се чувају у Народном музеју, Музеју савремене уметности у Београду, Спомен-збирци Павла Бељанског у Новом Саду иу другим установама у Србији, као и у бројним приватним колекцијама. Поред сликарства, бавио се илустрацијом, књижевношћу и сценографијом. Умро је у Београду 1964. године.
Трифко Ћоровић
(Да отворите слику у пуној величини кликните на њу)