УГ „Српско-руско братство Петроград“ организовало крајишко посијело у Зрењанину
Удружење грађана „Српско-руско братство Петроград“ организовало је у зрењанинској мјесној заједници „Сава Ковачевић“ 12. маја Прво велико крајишко посијело на које су, према ријечима предсједника ове организације Мила Кошутића, позвана прогнана лица из Републике Српске Крајине и Републике Српске, као и њихови пријатељи и родбина из Зрењанина и околине.
Кошутић каже да се његово удружење бави екологијом и заштитом животне средине и да је у те активности уграђено вjековно српско-руско пријатељство симболички изражено кроз до сада шест акција сађења по три брезе и три храста на шест локација. Саднице „руског и српског дрвета“ данас расту уз храмове у Зрењанину, Банатском Карађорђеву, Клеку, Ботошу, Мелецима и у дворишту школе „Јован Поповић“ на Лиману у Новом Саду. Између стабала је „Клупа братства“која служи као мјесто где сједе и позирају за фотографисање младенаци приликом црквеног вјенчања.
-Са Крајишницима из Врбаса из „Удружења Крајина – Врбас“дошли смо на заједничку идеју да се направи ово крајишко вече. То су људи са којима дјелимо исту судбину, бринемо исте бриге и носимо исти терет, каже Кошутић.
-Било је весело и ово мало људи који су дошли нису дозволили да им било шта поквари расположење. Једино су организатори посијела које није баш било велико, остали у минусу, рекао нам је Кошутић напомињући да би волио да сличан догађај организује и у Книну одакле су његови баба и деда.
Дечаци и девојчице из КУД-а„Ђерђет“су играјући коло показали вjештину и држање на којем им могу позавидjети и много старије колеге. Ово друштво, које постоји пет година, води Зрењанинац поријеклом са Баније Милорад Ђурић.
-Дошли смо из Врбаса да дамо подршку нашим пријатељима који први пут праве овако нешто. Иначе ми редовно, бар једном годишње, правимо такве догађаје на којима се веселимо и дајемо себи прилику дасе мало опустимо и дружимо са својима, рекао је предсједник „Удружења Крајина – Врбас“ Горан Николаш.
Гости вечери били су и предсједник Коалиције удружења избјеглица Миле Шапић и предсједник ПУПС-а Војводине и покрајинског Одбора за безбједност Мирослав Шпановић.
-Мислим да Крајишницима није поклоњено довољно пажње јер су то људи који су страдали само зато што су Срби. Доћи од тамо и навикавати се на живот овдје, у Војводини гдје живи 26 нација, је огроман напор упркос томе што је Србија једна од ријетких земаља које су ријешиле међунационално питање и зато Крајишницима треба већа и стална, континуирана подршка државе. Тим прије што из Хрватске која чини супротно и отежава Србима живот, стално долазе провокације. Срби тамо не могу да кажу да су Срби, а слично је и са Србима на Косову и Метохији. То што постоји у Хрватској и на Косову, да неко не може да се изражава национално, то није демократија. О демократији се може јако пуно причати, али ово је основа, рекао је Шпановић за Српско коло.
Д. Башовић
(Да отворите слику преко целог екрана кликните на њу)
