Уједињени у намери да обнове своје село

Неколико стотина Плавањаца окупило се ове године у свом селу како би заједно прославили сеоску славу, али и изградњу новог објекта на рушевини некадашње школе.

У једном од некада највећих села книнске општине, по површини и бројности становништва, селу Плавну, поред храма старог четири стотине и шест година, а поводом сеоске славе Спасовдана, окупили су се Плавањци из свих крајева света. Удружени у намери да обнове порушену зграду некадашње сеоске школе, и исту претворе у мултифункционалан простор доступан свим Плавањцима, у кратком року сложно су реализовали део својих планова, изградили нови објекат након чије ће завршнице, како кажу, наставити са пројектима кроз које би поново оживели своје село.

 

Зграду некадашње Основне школе, која је неколико деценија била у рушевном стању, обрасла растињем и коровом, уз дозволу градских власти, Плавањци су за само неколико месеци претворили у импозантан објекат који ће по његовом завршетку, како кажу, бити доступан свим Плавањцима.

 

– Једно од већих окупљања Плавањаца у селу имали смо пре шест година када је наш храм Светог Георгија обележио четири века свога постојања. Ове године поново смо се сабрали у великом броју али другим поводом. По први пут сеоско славље организујемо на месту на којем је некада био наш храм образовања, али протеклих пет деценија није служио сврси јер је од њега остала само рушевина. Прошле године смо, у договору са нашим надлежним свештеником, оцем Милорадом Ђекановићем, одлучили да ово место заједно обновимо, заправо наново изградимо како би нам свима било од користи. За те радове првенствено нам је требала сагласност надлежне Општине, и након раговора са градоначелником Книна, Мариом Ћаћићем, исту смо одмах и добили. Након тога упустили смо се у процедуру решавања папирологије и прикупљања средстава, а за само неколико месеци изграђен је објекат који нам је свима на понос – појашњава председник удружења „Спасовдан“ са седиштем у Београду Ђуро Грубор, истичући и сарадњу са удружењем „Плавно“ које окупља Плавањце повратнике у селу.

 

Све урадили сами

 

Прво дружење у новоизграђеном објекту окупило је на једном месту више од три стотине Плавањаца и њихових пријатеља. Као знак добрих домаћина окренули су и вола на ражњу, спремили храну и послужење за све оне које је тај дан пут водио ка Плавну. Након сплета изворних песама, традиционалне ојкалице, звука дипли, свирала и гусала, Плавањци су искористили прилику да уруче захвалнице сваком појединцу који је, на било који начин, дао допринос у изградњи новог објекта. Некима од њих, због посебног труда и ангажовања, додељена су специјална признања.

 

– Морали смо посебно издвојити труд, напор и хуманост нашег Плавањца Неђе Дубаића који је о сопственом трошку рашчистио место некадашње рушевине, припремио и излио темеље, плочу и све оно што је требало да се настави градња објекта. Наш други сумештанин, Славко Маринковић, искористио је своје знање и струку и урадио комплетан пројекат за грађевину, и то потпуно бесплатно. За кратко време више од две стотине и двадесет људи укључило се у овај наш заједнички пројекат, донирајући своја средства и нудећи нам своју помоћ. Неки су то урадили и данас, па је та бројка сада и већа, а то је само показатељ колико су Плавањци удружени у намери да обнављају и граде своје село – истиче Грубор.

Иако их је живот након последњег рата расуо на све стране света, оданост и љубав према родном крају ни време ни даљина нису успели умањити ни угасити. Иако се Плавну враћају у свакој прилици, жеља да се једнога дана поново трајно врате својим огњиштима код многих још увек нескривено тиња.

 

– Изузетно велики број Плавањаца је одан и посвећен свом селу, али ми настојимо и мало дугорочније да размишљамо, не само да се Плавну враћамо у свакој прилици која нам то дозволи, него да створимо услове како би се што већи број нас у некој скоријој будућности трајно вратио да живи овде. Овај објекат са којим смо започели биће мултифункционалан, служиће како за културно-забавни програм, за све манифестације које будемо организовали, али и за све скупове Плавањаца на којима ће се, чврсто верујем, доносити неке конструктивне одлуке како да вратимо живот свом селу – поручује Грубор.

 

Циљ повратак на родну груду

 

На сличан начин размишља и већ поменути Неђо Дубаић, посебно истакнут од стране Плавањаца, који додаје како је ово тек почетак и узда се у неке нове генерације које ће наставити путем садашњих.

 

– Били смо предуго времена у расулу, али сада смо се поново ујединили, удружили и враћамо се тамо одакле смо поникли. Са послом смо тек започели јер морамо завршити овај објекат, али исто тако и обновити наше цркве, гробље и одужити дуг прецима који су нам ово оставили у аманет. Ове године у госте су нам дошли и наша браћа из Дрвара који данас, једнако као и већина нас живи и ради у Бусијама, у Србији. Када су чули шта радимо, понудили су нам своју помоћ око завршнице, односно изради крова на овом објекту. Они су ту за нас као и ми за њих, и сви имамо заједничку мисију да подржавамо и помажемо једни друге, али и да враћамо живот у ове наше крајеве са обе стране границе. Морамо дати пример и овим млађим генарацијама, да не заборављају ко су и одакле су, да чувају своје цркве, гробља и претке. Ми смо пре пар година прославили четири века овог храма, па мора неко да прослави и онда када буде осам векова стар, и то нам је циљ – поручује Дубаић, верујући у нека боља и животнија времена у Плавну.

Колико је јака веза са завичајем и прецима, најбоље сведоче они који нису ни рођени ни одрасли у Плавну, али су љубав према истом наследили од својих родитеља, дедова и бака, који су своје Плавно свуда по свету са собом у срцима носили.

 

– Моји родитељи су пре рата за послом отишли у Београд, па сам стицајем околности и ја тамо рођена. Мајка ми је из Грубора, отац из Опачића, деде и бабе Плавањци, а ја Плавањкуша и срцем и душом. Последњих пет година, као и већина мојих земљака из села, живим и радим у Енглеској, али сваку прилику, сваки годишњи одмор проводим овде у Плавну. Многи и чешће долазе него ја, па ме гризе савест што нисам и ја у могућности. Та веза са Плавном је тешко објашњива, то је нешто посебно и нераскидиво. Рећи ћу вам само да деца наших људи са нестрпљењем чекају лето и долазак у Плавно. Мој братанац и сестрић, један рођен у Србији, други у Америци, а обојица једва чекају долазак у Плавно, радују се својој дедовини и старим кућама својих предака. То је најбољи и највећи показатељ колико се у свим нашим домовима, током читаве године прича о родном крају а не само један дан у години – каже Јована Опачић, поносно истичући своје плавањско порекло.

 

Успомене на детињство, плавањско поље, живот, обичаје и традицију овдашњих људи, памте се и преносе са колена на колено. То је дуг према прецима и залог потомцима, кажу они који ће у новоизграђеном објекту у Плавну овог лета обележити и неке од најважнијих датума у животу.

 

– Моја мајка је рођена у Плавну, у овом селу и са овим људима провела сам најлепше године свога детињства и одрастања. Све најлепше успомене вежем управо за ово село. Моја ћерка је рођена у Финској, стицајем околности тамо живимо али смо овде током читавог лета. Ових дана моја Горана навршава осамнаест година, а то пунолетство прославићемо у овом новом објекту, ту окупити све драге људе са којима ћемо прославити нама важан датум – каже Волга Беадер, која је сусрет у Плавну искористила да обуче и народну ношњу свога краја, те са својим земљацима запева традиционалне песме са тромеђе.

 

И као што славни Доситеј Обрадовић није заборавио Плавно у којем је провео неколико година живота , и за то време створио једно од својих најзначајнијих ђела, неће га засигурно заборављати ни Плаваљци који су и ове године од Србије, Енглеске, Финске, али и других земаља ка истом кренули са једнаким жељама, да га обнављају и да му живот кроз долазеће године поново враћају.

Аутор: Васка Радуловић

Извор: срби.HR