Умро Душан Кривокућа – свједок стравичног злочина на Кордуну на српски Божић 1942. године

Заувијек нас је напустио Душан Кривокућа (92 године) који је био свједок стравичног злочина на Кордуну на српски Божић 1942. године. Усташе су на Бадњак и Божић, 6. и 7. јануара 1942. поклали и убили на друге начине 217 дjеце, жена и стараца – Срба и Рома из Скакавца, Поповић Брда, Липја, Kлипиног Брда, Мањеровића, Тушиловића, Доње и Горње Требиње, Слуњских Мораваца и Удбиње. Људи су похватани и одведени у храстовим шумама покупске долине. Тамо су њихова тијела бачена у већ припремљене и ископане четири јаме. Душан Кривокућа је као 13-годишњи дјечак, сакривен на удаљености 300 метара, видио злочин.

Међу страдалима су била 134 Србина, 70 Рома и један Рус, православни свештеник, а још 12 их је убијено на другоме мјесту. Од 217 жртава чак 68 њих су била дјеца. У злочину су страдали сви Срби из мјеста Липје. Било им је речено да узму сву покретну имовину и дођу на жељезничку станицу Скакавац од куда ће бити послани за Србију. Било је то самo двије недјеље након усташког геноцида у Пркосу и околним селима тог дијела Кордуна, када је страдало 1500 људи. Седамнаестеро људи убијено је касније, у мају 1942. године, тако да је укупно било 234 жртве.

Захваљујући Душану Кривокући посмртни остаци жртава усташког геноцида пренијети су и положени  у заједничку гробницу поред Српске православне цркве у Горњој Требињи код Карловца у октобру 2013. године. Душан Кривокућа је био предсједник Иницијативног одбора за изградњу Спомен-костурнице над масовном гробницом која је откривена почетком 2014. године.  Он је на тај начин испунио завјет да ће из јама пренијети мошти светих мученика у заједничку гробницу поред цркве у Горњој Требињи. Постављена је мраморна спомен плоча с уклесаним именима страдалих људи.

За заслуге подизања спомен-костурнице српским жртвама у Скакавачком Лугу, Душану Кривокући је Управни одбор Завичајног клуба Кордунаша из Београда додијелио Повељу, 2014. године.

Нажалост, нисмо дошли до сазнања да је овај велики човјек добио још које признање, а свакако га је заслужио.

 

                                                                                                                              Драгана Бокун