Умро један од најпознатијих Госпићана Милан – Мишо Судар
Дана 17.октобра 2016. године престало је да куца племенито срце Милана – Мише Судара, који је био један од најпознатијих Госпићана. У Госпићу је био познати предводник младих кроз рад са извиђачима и веома активан у омладинским и синдикалним организацијама. У Београду је живио за окупљања Госпићана и Личана. Сахрана Мише Судара је одржана 19. октобра на гробљу на Бежанијској коси уз присуство супруге Весне, ћерке Меланије, унуке Елене, зета Николе, брата Јовице и његове породице, породице умрлог брата Перице, великог броја његових ближих и даљих рођака, комшија из Острвице, Госпића и Београда, пријатеља, познаника, представника избјегличких и завичајних удружења и народног посланика Миодрага Линте.
Мишо је рођен 1952. године у селу Острвица, општина Госпић, у Лици у угледној домаћинској породици оца Илије и мајке Саве. Рођен је у породици која је традиционално уживала углед и поштовање у мјесту, породици где се истина и поштење његовало и преносило на потомке. Oсновну школу и гимназију завршио је у Госпићу. Као млад човјек запослио се у Трговачком предузећу „Височица“ у Госпићу, гдје се истакао као друштвено-политички радник и убрзо je именован за предсједника омладине, затим за предсједника oпштинског синдикалног вијећа у Госпићу у више мандата. Као извиђачки предводник васпитао је бројне генерације младих извиђача, Мишо је био заљубљеник у спортска дружења, посебно у бoћање, где се до краја живота дружио са својим пријатељима. Остадоше недовршени бројни портрети Мишиних пријатеља, које је Мишо овјековјечио својом сликарском оловком.
Мишо је био добар човјек, супруг и родитељ, весељак на дружењима, добар комшија, са неизмјерном љубављу према породици, у души поштен и честит човјек, цијењен и поштован од својих рођених, комшија, бројних пријатеља.Мишо је био прави стуб породице која му је била увијек на првом мјесту. Својим радом и дјеловањем стекао је бројне пријатеље у крајишким удружењима, али и изван њих. Мишо је био иницијатор и један од оснивача Удружења Госпићана „Никола Тесла“, желећи да се кроз рад Удружења сачува од заборава традиција и обичаји наших крајева.
На њему својствен начин успео је да окупи и организира и младост Лике како би иста наставила традицију дружења. Такођер је био неуморан у иницијативи и организацији многих догађања и окупљања Личана у Београду и широј околини, као што је обнављање прекинуте традиције одржавања “Вечери Личана” у Сава центру, организацији одлазака на “Лички вишебој” у Апатину, косидбу на Рајцу и Бусијама, учествовање на меморијалним турнирима у кошарци (”Маљак”) и бућању (”Мирослав Стопа”), као и многим другим окупљањима и дружењима.
Свој завичај Мишо је искрено волио и у срцу носио читавог живота, радо је у њега одлазио, присјећао се својих комшија са којима је одрастао и провео најљепше године свога живота. За вријеме тешке болести Мишо је био окружен љубављу и пажњом његове породице који су све учинили да му олакшају последње дана живота.
Миле Рајчевић и
Информативна служба Савеза Срба из региона
(Да отворите слику у пуној величини кликните на њу)