Ускоро књига „Диана Будисављевић, прећутана хероина Другог свјетског рата“
Неколико мјесеци прије него што је објављено да је филм „Дневник Диане Будисављевић“ у режији Дане Будисављевић уврштен у школски програм Хрватске, историчарка Наташа Матаушић успјешно је одбранила докторат под насловом „Диана Будисављевић и грађанска акција спашавања дјеце жртава усташког терора“.
Тај рад ће у септембру као књигу „Диана Будисављевић, прећутана хероина Другог свјетског рата““објавити издавачка кућа Профил, преноси Танјуг.
Наводи се да је Матаушићева посветила готово 20 година истраживању живота и рада Диане Будисављевић.
Кад ју је 1998. Министарство културе Хрватске именовало за члана Комисије за израду привремене музејске поставке Меморијалног музеја у Јасеновцу, Матаушићева се нашла пред захтјевним задатком јер се у то вријеме у Меморијалном музеју није налазио ни један музејски предмет.
Каже да се тада сјетила албума с фотографијама дјеце који су се чували у музејском депоу заједно с још необрађеном, али евидентираном музејском грађом.
– Било је ту пет албума са 537 оригиналних фотографија дјеце из 1942. године која су из усташких логора доведена у Загреб – испричала је Матаушићева.
Како је већ располагала неким информацијама, упутила се у стручну обраду фотографија из албума.
– Ти дани представљају најмучније и најтеже раздобље мога рада у Музеју. Често сам прекидала рад, плакала, љутила се на себе и све оне који су били криви за тако страшну судбину дјеце. Књиге, новински чланци, фељтони о акцији спашавања дјеце гомилали су се у мојој соби, али није било никаквих података о томе ко је снимао ту дјецу, ко је својом руком уписивао податке на полеђини сваке нумерисане фотографије – прича она.
Наташа Матаушић је дипломирала историју и археологију на Филозофском факултету у Загребу, била је кустос Збирке фотографија, филмова и негатива Музеја револуције народа Хрватске, а од 1999. била је предсједница Управог вијећа Спомен подручја Јасеновац.
Ауторка је књиге „Јасеновац 1941-1945. Логор смрти и радни логор“, бројних изложби и каталога изложби, као и стручна сарадница на неколико изложби из савремене историје.
Своја истраживања започела је у Архиву Више школе за социјалне раднике, данас Студиј социјалног рада, у улици Владимира Назора.
– Управо су на тавану те школе пронађени одбачени албуми Диане Будисављевић. Први резултат био је прилично скроман, али важан јер су пронађени документи о Јани Кох и Камилу Бреслеру, њеним сарадницима који су извјесно вријеме радили у тој школи. Понекад сам се морала ослањати више на интуицију него на познате чињенице, што је у синергији довело до неочекиваног расплета и сазнања, истовремено разоткривајући друштвене и моралне пороке у друштву које се градило, између осталога и на неистинама – навела је историчарка.
Дневник Диане Будисављевић који је пронашла њена унука разоткрио је годинама прихваћену неистину о томе како су главне заслуге за спашавање српске дјеце из усташких логора припадале Комунистичкој партији и њеним илегалним активистима.
Током прикупљања стручне, научне и мемоарске литературе, као и новинских чланака о акцији спашавања, како се наводи, тзв. козарачке дјеце, Матаушић је дошла је до запањујућих сазнања.
– Сва литература написана у раздобљу социјалистичке Југославије више је скривала него откривала, дајући у складу с временом настанка, главну улогу у акцији спашавања дјеце Комунистичкој парији и илегалним активистима Народноослободилачког покрета – каже она.
Требало је, како истиче, одвојити могуће од немогућег, лажи од истине, претјеривања од стварности, очистити текстове од идеолошких интерпретација.
– Ваљало је открити шта је било цензурисано и прочишћено, те објаснити овај сложени и комплексни догађај у којем је учествовао велики број људи различитих идеолошких, политичких, социјалних и моралних опред,ељења и квалитета, а који се одвијао у једном изузетно тешком ратном и револуционарном времену – рекла је Матаушићева.
Преузето са: РТРС
