АКТУЕЛНО:

УСТАНАК У ИСТОЧНОЈ ХЕРЦЕГОВИНИ 1875-78: Не пропустите књигу историчара Лазара Радана

Недавно је у издању Задужбине Мирослав Хумски из Требиња из штампе изашла књига историчара Лазара Радана „Устанак у источној Херцеговини (1875-1878)“ коју топло препоручујемо свим нашим читаоцима.  У овом дјелу најмлађег нашег магистра историје кориштено је око 180 библиографских јединица.  Као илустрације послужиле су поједине јавно доступне слике ауторке Биљане Ристић које су, између осталога,  у јуну 2015. године публиковане на изложби „Хероји Херцеговине“ у Музеју Херцеговине у Требињу. Аутор наводи да госпођи Ристић дугује неизмјерну захвалност и извињење.

Како је у предговору истакнуто у овој монографији је обрађен историјски појам имена Херцеговина, затим је описана данашња територија да би се онда аутор позабавио узроцима, током, главним операцијама, рефлексијом, као и завршетком, и дјелимично посљедицама, устанка у Источној Херцеговини 1875-1878.

У књизи је описан војнополитички, дипломатски и социјални аспект историје устанка у Источној Херцеговини у периоду од 1875. до 1878.

Према ријечима аутора, овај устанак представља врло сложен и комплексан, а касније се испоставило и немогућ, напор Срба из овога дијела Босне и Херцеговине за ослобођење и уједињење у заједничку државу. Терор и зулум, малтретирање и сиромаштво, репресије и тортуру које је народ ових крајева трпио за вријеме управе Османског царства сматрају се скоро па незапамћеним, поготово у периоду пред сам почетак устанка.

Сходно томе да је Источна Херцеговина вјековно немирна и непослушна према својим господарима, готово тридесет година од почетка друге половине XIX вијека народ ових простора провео је у устанцима и борби против Османског царства. Најбољи показатељ немирног духа херцеговачких Срба јесу устанци славног зубачког и корјенићког војводе Луке Лаковог Вукаловића, који је, ослоњен на дио црногорске територије, готово читаву деценију (1852-1862) директно или индиректно покушавао да ослободи херцеговачку територију.

Аутор истиче да му је основни циљ у раду био је да се Херцеговачки устанак обради у потпуности, од свог почетка, па до краја, са акцентом на територији Источне Херцеговине, а на основу домета досадашњих историографских радова, литературе и неких нових архивских докумената – из Фонда Мића Љубибратића у Архиву Републике Српске – Подручна јединица Требиње и Фонда обитељи Чингрија – Државни архив у Дубровнику.

– Од велике помоћи био ми је читав фонд фотокопиране грађе војводе Мића Љубибратића (три кутије са преко 1800 фотокопираних докумената из архива у Мостару и Сарајеву) у Архиву Републике Српске у Подручној јединици Требиње. Такође, фонд породице Чингрија из Државног архива у Дубровнику био је једнако важан и интересантан, нарочито у погледу улоге и значаја дубровачког Одбора за помоћ. Ти документи послужили су ми да уз помоћ њих покушам помјерити границе у научном раду и резултату, те да са овим радом на неки начин отворим многа друга питања која су неистражена кроз историографију везану за Устанак у Источној Херцеговини. У раду је кориштено више од стотину седамдесет библиографских јединица. Уз то, за писање истог кориштена је периодика, првенствено новосадска Застава и цетињски Глас Црногорца, као два најзначајнија српска листа, који су из дана у дан извјештавали о стању на терену, али и друге значајне новине, попут Српских новина, Босне, и Slovinca. Треба истаћи чињеницу да је при писању рада од посебне помоћи било богато научно дјело академика Милорада Екмечића, који је као научник, али и рођени Херцеговац, сасвим сигурно један од најбољих познавалаца нововјековне историје Босне и Херцеговине. Са друге стране, дјела Димитрија Ђорђевића, Чедомира Попова, Васиља Поповића, Галиба Шљива, Радета Петровића, Војислава Ј. Кораћа, Василија М. Гутића и других била су незаобилазно штиво у писању рада. Осим наведених, у раду је кориштена и бројна друга литература-  каже Радан.

Ова књига за основу има ауторов мастер рад Устанак у Источној Херцеговини (1875-1878), одбрањен 30.августа 2022. г. на Филозофском факултету у Новом Саду – одсјек за историју, пред комисијом у саставу: проф. др Горан Васин (ментор), проф. др Дејан Микавица и проф. др Ненад Нинковић.

Књига се може поручити по цијени од 25 км путем мејла самог аутора lazo998@gmail.com, путем друштвених мрежа и инстаграм странице издавача Задужбине Кнез Мирослав Хумски, док је у Србији доступна преко онлајн књижаре Исходиште по цијени од 1.800 динара.

This is box title

ЛАЗАР РАДАН – УСПЈЕШАН НАУЧНИК И СПОРТИСТА

Аутор Лазар Радан има само 25 година, најмлађи је магистар историје и већ је добитник бројних признања. Био је и најбољи студент Филозофског факултета у Новом Саду. Лазар је професор историје, завршио је постдипломске студије и одбранио мастер, и одмах почео са докторским студијама и радом на дисертацији.

Објавио је велики број научних радова, а омиљене су му теме из националне историје.

Поред тога, Лазар је и успјешан спортиста, има црни појас, судија је и инструктор каратеа. Иако је имао више могућности и понуда за посао у Новом Саду, ипак је одлучио да се врати у Херцеговину и родни град.

Извор: Слободна Херцеговина

Нема коментара

Напишите коментар