Важност открића „Дианине листе“
Музеј жртава геноцида у Београду дошао је у посјед оригиналног пописа спашене дјеце из периода Другог свјетског који је израдила хуманитарка Диана Будисављевић. Ову вијест о важном открићу, јавности у Хрватској је објелоданио Борис Милошевић, СДСС-ов саборски заступник. Он је казао да ће „о немјерљивој важности пописа као документа времена страдања тек бити говора у будућности“.
– Херојство Диане Будисављевић, рођене Аустријанке удане за загребачког кирурга Јулија Будисављевића, Србина из угледне личке обитељи Будисављевић, постало је познато тек 2003. године, када је у Загребу објављена књига „Дневник Диане Будисављевић 1941. – 1945.“ која садржи Дианине дневничке биљешке из тог периода. Књига је открила невјеројатне размјере акције спашавања и удомљавања српске ратне сирочади – навео је Милошевић.
Рекао је да се од раних 2000-их јавност све више занимала за Дианин живот и акцију спашавања дјеце која је десетљећима била неправедно прешућивана. Награђивани играно-документарни филм „Дневник Диане Будисављевић“ снимљен је 2019. године.
– О дјеци коју је спашавала из логора водила је прецизну евиденцију која јој је 1945. године, одмах након ослобођења, била одузета. Евиденција је садржавала картотеку с основним подацима од око 12.000 дјеце с надом и сврхом да ће их након рата спојити са преживјелим родитељима или с бар родбином. Та евиденција је сматрана изгубљеном, а велика већина спашене и усвојене дјеце заправо никад није сазнала ништа о својим родитељима. Све до прије неки дан, када је објављено да је Музеј жртава геноцида у Београду дошао у посјед оригиналног пописа Диане Будисављевић. Откриће пописа абецедно садржи податке од око 5800 дјеце које је Диана Будисављевић спасила уз евиденцију обитељи која су дјецу усвајала. Траг о постојању детаљније картотеке је невјеројатно велика ствар – навео је Милошевић.
Додао је да је попис дјеце настао у Заводу за глухонијему дјецу у Загребу, у оквиру „акције Диане Будисављевић“ и прије неколико дана је први пут представљен јавности, а у будућности попис би требао бити и дигитално доступан свима.
– Честитам Музеју жртава геноцида на овом великом открићу. Бројне обитељи ће сазнати гдје су дјеца завршила, а тадашња дјеца и њихови потомци данас ће сазнати истину о својим родитељима, прецима и поријеклу. Најважније је да попис постоји и да је доступан – поручио је Борис Милошевић.
Попис Диане Будисављевић ових дана је изложен у атријуму Народног музеја Србије. Директор Музеја жртава геноцида Дејан Ристић казао је за Н1 да у Музеју „имају сазнања где се налази и картотека Дијане Будисављевић“, да раде на томе да се она прибави, али да о томе за сада не смију давати информације. Ристић је навео да је пронађени списак аутентичан, иако се дуго времена вјеровало да је уништен.
„Аутентичност је утврђена на основу експертизе коју је радио Музеј жртава геноцида. Списак садржи име и презиме детета, процењену старосну доб, име оца и мајке, датум и хрватски логор из којег је спасено и потпуне податке о хрватској породици којој је дете дато на усвајање или хранитељски статус“, рекао је директор Музеја жртава геноцида.
„Јавио нам се велики број наших грађана и сународника који живе у иностранству, са врло дирљивим и емотивним порукама, и питањем како могу да добију увид у тај списак, будући да би волели да знају да ли се неко од њихових предака налази на том списку како би могли да дођу до података о свом стварном, а не наметнутом идентитету. Много њих не зна своје корене“, изјавио је Ристић. Казао је да је Музеј специфична национална установа културе. Од 1992., када је основан, прикупља грађу о злочину геноцида који је починила Независна Држава Хрватска од 1941. до 1945., као и злочине против човјечности у периоду Другог светског рата.
„Детаљно трагамо за грађом која нам је неопходна како бисмо је похранили у депое, и не одустајемо никада, без обзира што у јавности постоји дубоко укорењено мишљење да документ није сачуван. Али смо прошле године добили индиције да документ постоји“, рекао је Дејан Ристић о оригиналном попису Диане Будисављевић.
Ања Кожул; Портал Новости
