Велико српско сабрање на 18. Крушедолским звонима

Како би сачували сјећање на завичај и богату историју и у овим тешким временима показали заједништво Удружење Срба из Хрватске заједно са Асоцијацијом избјегличких и других удружења Срба из Хрватске, Завичајним клубом Славонија из Инђије и Епархијом Сремском, уз покровитељство Представништва Републике Српске у манастиру Крушедол 25. маја 2024. одржали су 18. Крајишки црквено-народни свесрпски сабор Крушедолска звона.

ФОТО: Епархија сремска

Ова свечана манифестација је започета светом архијерејском литургијом у Храму Благовештења Пресвете Богородице, којом је началствовао Његово Преосвештенство епископ западноевропски г. Јустин, уз саслужење Његовог Преосвештенства епископа сремског г. Василија и православног монаштва, свештенства и ђаконства. Својим појањем допринијели су и ученици Богословије Светог Арсенија из Сремских Карловаца.

У својој бесједи, владика Јустин је позвао српски народ на слогу и јединство у Христу, прије свега кроз молитву и литургију, без обзира на појединачну завичајну припадност.

На 18. крајишком црквено-народном сабору учешће су узели предсједник Републике Српске Милорад Додик, министар за бригу о породици и демографију Милица Ђурђевић Стаменковски, министар за рад, борачка и социјална питања у Влади Републике Србије Немања Старовић, савјетник предсједника Владе Републике Србије др Никола Бањац, замјеник покрајинског секретара за културу, јавно информисање и односе са вјерским заједницама Јелена Добровић Бојановић, директор Фонда за избјегла и расељена лица Александар Ђедовац, комесарка за избјеглице Наташа Станисављевић као и представници амбасада Русије и Белорусије.

ВУКЕЛИЋ: Снажно и непопустљиво бранимо слободу српског народа

Предсједник организационог одбора Вељко Вукелић је поручио да живимо у времену када сви наши непријатељи покушавају да доврше оно што су вијековима чинили.

– То чине они који су у Европи оставили хиљаде и милионе убијених. Покушавају народу који је само у двадесетом вијеку, од балканских ратова преко Првог и Другог свјетског до грађанског рата у Југославији изгубио готово три милиона људи. Оптужују нас готово за све, покушавајући на нас ставити жиг геноцидног народа. И то они који су имали концентрационе логоре, који су имали Маутхаузен, Аушвиц, Јасеновац и Јадовно, они који би посљедњи смјели да било шта кажу на рачун српског народа.

Вукелић поручује да је темељ нашег одржања и идентитета српска православна вјера. Зато се сабирамо око наших светиња, цркве и свештенства.

– Сабирамо се да снажно и непопустљиво бранимо слободу српског народа.

ВЛАДИКА ВАСИЛИЈЕ: Душа Србинова претрпјеће сва искушења

Сабор је благословио владика сремски Василије и позвао на уједињење и опрост. Владика је заслужан да овај древни манастир за страдални српски народ постане уточиште, мјесто утјехе и наде.

– Мора да се деси преумњење у души Србиновој како и на који начин послије ове трагедије и несреће, којим путем Срби да пођу. То је пут светосавља, пут светих отаца, светих Бранковића који су у своје вријеме итекако умјели да послушају позив српског народа на овим просторима, ма гдје да су били.

Владика каже да је порука овог сабрања уједињење, јединство и благослов.

– Вјерујем да ће душа Србинова претрпјети сва искушења, све недаће, побиједити и изаћи пред лице чисто као што је то и намијењено Србину и српском роду.

СТАМЕНКОВСКИ: Република Српска је одбрана од геноцида

Милица Ђурђевић Стаменковски поручила је окупљеном народу да имају разлога да буду поносни и усправне главе сваког погледају у очи јер су успјели да одбране достојанство.

– Можемо да поручимо свијету да Србима не клецају кољена, да Србија има своје пријатеље, и да је Србија спремна свуда и на сваком мјесту да брани интегритет Републике Српске јер за нас Република Српска није геноцидна творевина, него одбрана од геноцида.

ДОДИК: Синоним за српску слободу је српска држава

Милорад Додик навео је да сваки дан живи крајишки живот, живи живот Републике Српске, српског народа.

– Живим за то да једног дана Република Српска и Србија буду једно. Синоним за српску слободу је српска држава. Тамо гдје нема Републике Српске и Србије нема ни слободе за Србе. Морам да кажем да се Србија уздигла, ја који долазим овде видим да се Србија дигла, да расте, да је боља, сређенија. Предсједник Вучић апсолутно брани на најотворенији начин Србе и српску државу, гдје год они били.

Додик је подсјетио како често се Србима у Босни и Херцеговини поручивало да могу да оду у Србију.

– Ми им кажемо веома гласно и јасно, на том смо путу и од тога одустати нећемо, а када кренемо однијећемо 49 посто Босне и Херцеговине.

Додик је најавио Сабор који ће се одржати 8. јуна и рекао да ће Сабор дати многе путоказе за времена која долазе.

У културно-умјетничком прогарму наступили су солиста Српске православне цркве Миша Близанац који је отпјевао химне Републике Србије и Републике Српске, чланови КУД-а Крајина су извели химну Републике Српске Крајине Ој Крајино. Наступили су здравичар Рајко Вуканац, пјесникиња Ранка Срдић Милић, Бранка Зечевић („Нема раја без роднога краја“, „Света Крајина“, „Хиљаду Видовдана“, „Ој, ђевојко Милијана“ и „Гледала сам с кома плава“), гуслар Петар Мишовић (Смрт Јова Деспотовић), АФА Светозар Марковић – Крагујевац (Гламочко глуво коло), ЗУ Банијаца, потомака и пријатеља Баније ЖПГ (Ој, Банијо земљо брежуљака, На овој дугој ноћи), Милан и Вид Вашалић („Сплет кола и песама уз дипле“ и Сплет кола из Лике), Светлана Спајић („Химна богослова манастира Крка“, грокталица „Пије вино стотину ајдука“ и „Није куја окотила вука“), Културно- умјетничко друштво „Паја Зарић“ ( Игре из Бачке и Игре из околине Београда), Култура заједница Крајине (Преко гора сунце нам се јавља, Волим Кордун, волим Славонију, Уно водо и Кордунашка ојкача), Славонија у срцу (Песме и игре из Славоније), Академски фолклорни ансамбл „Светозар Марковић“ Игре из Шумадије, близанци Јелена и Алексеј Бачкулић (Српкињица једна мала, Чини ми се душо моја да је Србија) МПГ Студенац Крагујевац (Ој, Рудниче, Ђинђер Маро, Зоро моја), ЖПГ Студенац (Са опленца кликну вила, Синоћ ми је долазио Ђорђе, Питају ме одакле си плавка), КУД Чортановци (Игре из Лесковца), Соколице Суботица (Ој Банијо жалосна и пуста и Ајмо моје сеје запјевати), Крајолик Лика (Лички ојкан), МПГ Фочаци (нумере из сарајевско-романијске области), гуслар Саша Лукић, М и ЖПГ Петрова гора (Мој колега ђе ћемо на прело и Мене мама јабукама храни), ЖПГ Никола Тесла Крагујевац (Аој Лико, Ој кишице ти не оро, Опадај лишће), КУД Соко Инђија ИГ Кордун (Лепа Кајо), КУД Чортановци (Игре из Димитровграда), ЗУ Славонаца (Грло моје запјеваја заори и Ја и друга вјерно другујемо), ПГ Споменак Крагујевац (Све су цуре обуле кондуре), МПГ Ћиро Личка Калдрма- Дрвар (Оће ћаћа да ме жени), ЗУ Ђорђе Војиновић Инђија Кордун – ИГ ( Дико моја тебе нека љуби и Сакрила ме нана), ЗУ Завичај Банија Мајур Шабац (Извир водо извирала).