Великоселски слатки дан уз најукуснији крајишки колач од вишања

И мирисно и укусно, али и погледу више него лепо, било је на слаткој манифестацији „Најлепши крајишки колач од вишања“ , који се по други пут оджао у организацији Удружења жена „Орхидеја“, у Банатском Великом Селу, 29. јула.

У непрегледу лепо припремљених посластица од вишања, жирију није било лако да се одлучи за најукуснији.

У конкуренцији двадесетак удружења жена из Војводине, титулу најукуснијег колача добиле су „Ливађанке“ из Александрова.

Друго место припало је Грађанском друштву „Башаид“ из Башаида.

Трећепласиране биле су великоселске комшинице из Нових Козараца, које успешно негују рецептуру својих бака из Крајине.

 

– Једноставан, обичан и најлепши је крајишки колач од вишања. Враћа нас у дане детињства. Колач од вишања је слаткиш које су још наше баке и мајке правиле. По њиховој рецептури и ми их данас припремамо. Брашно, шећер, јаје, млеко и вишње основни су састојци овог старинског крајишког колача. Свака домаћинска кућа ове састојке име. Потребне су и вредне руке домаћице. Наравно да би био укуснији с љубављу се  припрема – рекла нам је Новка Павловић, председница удружења Орхидеја и гостопримива домаћица ове слатке крајишке манифестације.

Уз слатке залогаје колача од вишања низале су се лепе приче учесника и посетилаца овог дружења које се одржало у склопу Дана села Банатског Великог Села. Тог „слатког дана“ сусрели смо и Смиљу Караћ из Мокрина, највремешнију учесницу. Караћева каже да је као петогодишња девојчица са родитељима и стрицем  у Осмој офанзиви из Доњег Тишковца колонизирала у Мокрин. Ту је као девојка упознала Перу Караћа,свог супруга, који се 1947. из Кључа настанио у Мокрину.  Смиља Караћ нам је поверила причу свог упознавања са супругом Пером. Та причица је  слатка попут ове најслађе великоселске атракције од вишања

– Перо и ја смо нашу љубав спознали као и многи вршњаци нашег доба, на Корзоу. То шеталиште је било главно место вечерњих окупљања младежи. Није било као данас кафића, дискотека и већ не знам чега све, где данас млади излазе. Ми смо та наша вечерња, младлачка дружења имали на шеталишту Корзо. Девојке би лепо спремљене изашле, најчешће да „буду виђене“, а младићи да „их виде“. И тако, девојке се лепо спреме и предвече Корзом крену „горе – доле“ у шетњу по сто пута истом стазом. Младићи им се у неком кругу хода прикдруже, па наставе заједно. Било је прелепо, уз причу, смех и наравно „размену погледа“  заљубљених младића и девојака, који су се једни другим допадали – насмејано нам прича Смиља Караћ.

На овом најслађем крајишком дружењу  у Банатском Велико Селу, уз дегустацију најукуснијих колача од вишања, упознали  смо и Мирјану Умићевић, председницу удружења жена из Крајишника, места у које су четрдесетих година прошлог века колонизирали Дрварчани и Крупљани

–Великоселци су као и ми из Крајишника, прави домаћини. Волим веселе људе који имају фантастичне идеје које умеју и да остваре. Сами не можемо, али удружени у добру постижемо то што желимо.  Великоселци имају такмичење за најукуснији слатки колач, а ми имамо надметање за „Босански лонац“. Такмичарског је карактера, а ми домаћице спремамо трпезу за све госте. Нико не остане гладан. Као што се сви данас  у Банатском Великом Селу сладимо колачима, тако код нас у Крајишнику уживамо у чарима укусно припремљеног босанског лонца – ведром причом обратила нам се Мирјана Умићевић. Упутила је срдачан позив часопису Српском коло и свим људима добре воље да обавезно дођемо на Дан села у Крајишник, 16. септембра.

Слатки осмеси посетилаца на манифестацији „Најлепши крајишки колач од вишања“ потврда је да су великоселске Орхидеје биле на висини свог задатка у организацији овог дружења и најавиле да ће наредне године у исто време на истом месту бити још слађе.

 

                                                                                    ТЕКСТ: ТАТЈАНА РАЂЕНОВИЋ