Поводом 27.jула, Дана устанка у Хрватској и БиХ, одржана Свечана сједница
ЂУРО ШКАЉАЦ: НЕЈЕДИНСТВО НАС РАЗДИРЕ
У организацији Удружења бораца, потомака и поштовалаца 6. Личке пролетерске дивизије, 8. Кордунашке ударне дивизије и Удружења бораца крајишких бригада, у Дому РВИ у Београду 29.jула, одржан је скуп на коме је обиљеженa 82. годишњица од подизања народног устанка у Хрватској и БиХ. Већина говорника истакла је значај овог датума и одала признање устаницима, али и изразилa жаљење што прогнани српски народ са тих простора данас није јединствен скоро ни по једном питању, а посебно везаним за његове егзистенцијалне проблеме.
На почетку скупа, све присутне, поздравио је предсједник Организационог одбора Вељко Жигић, пожелио добродошлицу и упознао их са програмом рада свечане сједнице. Интонирана је Химна Републике Србије, а затим минутом ћутања одата почаст свим погинулим, несталим и страдалим, не само у НОР-у, већ у свим ослободилачким ратовима Србије, као и онима у ратовима од 1990-99. године на просторима бивше Југославије.
МИЛОЈКО БУДИМИР: ДВИЈЕ КОЛОНЕ НЕ ВОДЕ У БОЉУ БУДУЋНОСТ
Присутнима се први обратио генерални секретар Удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир истичући да Срби нажалост и на парастосе својим жртвама иду у двије колоне.
Навео је примјер одласка у Јадовно, али и пренио поруку Удружења „Суза“ да се обиљежавање 28. годишњице страдалих у прогону Срба са својих огњишта, обиљежи само једним, а не са два парастоса у Цркви Светог Марка у Београду. Будимир је истакао да његово Удружење поводом овог тужног датума за српски народ 1. августа припрема пригодну изложбу у фојаеу Дома РВИ и да би било добро када би Срби из Крајине имали једну сталну поставку. Будимир је на крају истакао да у знак сјећања на жртве прогона Срба из Крајине његово Удружење у сарадњи са СКД „Зора“ Книн – Београд промовише Зборник радова бр. 19 „Грађански рат у Хрватској 1991-1995“.
Секретар Удружења Крајишких бригада Владимир Галић истакао је у свом обраћању да је српски народ учинио много да би створио Југославију, а да су други из интереса ушли у ову државу чекајући прилику да се одвоје од ње и створе властите које нису никада раније нису ни постојале. Галић је посебно навео да је добро што удружења и њихови челни људи обиљежавају овакве датуме, значајне за српски народ, али да нажалост нису успјели да своје потомке, дјецу, унуке довољно информишу и на неки начин приволе да поштују свијетлу традицију Срба у свим ослободилачким ратовима у којима су учествовали.
Говорећи у име 8. Кордунашке ударне бригаде и Удружења бораца Кордуна Ђуро Шкаљац се посебно осврнуо на српску неслогу наглашавајући да нас нејединство раздире. Држава Србија нас је прихватила на један добар начин, али ми се не организујемо онако како би то требало. Поновио је примјере Јадовног и парастоса у Цркви Светог Марка гдје, како је и Милојко Будимир навео, идемо у двије колоне, наглашавајући да је то и ружно и тужно.
„Представници удружења би морали, када имају неку идеју, да се међусобно консултују и да заузму заједнички став. У Цркви Светог Марка ће се прогон обиљежавати 4. и 5.августа, а ми Кордунаши би требало 12. августа, јер је већина нас тек тада изашла. Али није то ни за кога добро и то стварно морамо да заједнички обиљежавамо, поготово овакве датуме“. Шкаљац је као примјер нејединства истакао и примјер са којим су суочени Кордунаши.
„Након што је на редовној сједници смјењено претходно руководство Удружења Кордунаша, након годину дана његови челници почели су са оснивањем новог удружења цјепајући тиме јединство кордунашког народа у прогонству“, закључио је Шкаљац.
МИОДРАГ ЛИНТА: ХРВАТИ ФАЛСИФИКУЈУ ИСТОРИЈСКЕ ЧИЊЕНИЦЕ
У уводној ријечи, Миодраг Линта се захвалио организатору на позиву и истакао да му је част да се обрати скупу поводом обиљежавања 82 године од величанственог устанка српског народа Лике и шире Горње крајине. Српски народ тог краја подигао се 27. јула 1941. године против геноцидне НДХ само са једним циљем да се спаси од уништења и истребљења, односно да спаси голе животе.
„Доласком проусташког режима на власт 1990. године, једна од првих мјера била је да укине обиљежавање Дана устанка у Србу. Више од три деценије присуствујемо процесу радикалне ревизије историје, односно фалсификовања историјских чињеница. Прва лаж која доминира у прекрајању историје јесте да су устанак заједнички подигли српски и хрватски народ. Друга лаж која се у Хрватској користи, прије свега због међународне заједнице, јесте да је хрватски народ најмасовније од свих народа Краљевине Југославије учествовао у антифашистичкој борби. Историјске чињенице показују да су Хрвати почели да прилазе партизанском покрету тек након капитулације Италије у јесен 1943. године, када је већ био видљив слом фашизма. Трећа лаж која доминира у хрватској јавности је да се Дан устанка тумачи као великосрпска четничка побуна и да је устанак имао за циљ рушење НДХ, истребљење хрватског народа и стварања Велике Србије“, истакао је, између осталог, Линта додајући да многи у Хрватској Срб сматрају сједиштем антихрватске политике, а обиљежавање Дана устанка ударом на хрватску државу.
Линта сматра да би требало да Србија коначно започне борбу за међународно признање геноцида над српским народом током Другог свјетског рата. „Скупштина Србије требало би да донесе резолуцију о геноциду над Србима у НДХ. Лично сам дао тај приједлог прије двије године у парламенту Србије, али на том плану и даље нема помака. Предложио сам да се у Земуну организује Меморијални центар геноцида над Србима у НДХ. На крају, као трећу мјеру предлажем да се 10. април дан стварања НДХ прогласи за Дан сјећања на српске жртве геноцида, јер је тада почео да се реализује план уништења и покрштења српског народа“, закључио је Миодраг Линта.
КОРДУН, БОСНА, БАНИЈА И ЛИКА, АЛИ И ЗАПАДНА СЛАВОНИЈА
Закључујући Свечану сједницу Вељко Жигић је рекао да је устанак 1941. године премашио иницијална очекивања и да је четвртог дана под контролом устаника било три хиљаде квадратних километара, а освојена су и локална средишта Срб, Доњи Лапац, Дрвар и Грахово, а нешто касније и Кулен Вакуф. Напоменуо је да се олако не смију оспоравати чињенице и фалсификовати историја и да ће он лично са сваким историчарем да изађе на дуел како би чињеницама поткрепио све изговорено.
У културно-умјетничком дијелу програма учествовала је група „Ћиро“ Личка Калдрма-Дрвар са неколико пјесама посвећених тромеђи Лике, Босне и Далмације. Књижевница Милка Јованчевић Шолаја говорила је стихове из својих збирки поезије и за то била награђена аплаузом.
На овом скупу били су присутни и Миодраг Жарковић предсједник удружења „Славонија у срцу“ и Милена Жарковић која се прије рецитовања својих пјесама кратко обратила скупу. Истакла је да не треба заборавити да су почетком деведесетих највише страдали Срби из западнославонских села и градова, али је то остало незапажено и да се и данас ријетко ко тога сјећа.
Скуп је завршен скромним послужењем уз дружење и евоцирање успомена.
Текст и фотографије: Жељко ЂЕКИЋ
