“ВЕРИТАС”: 29 ГОДИНА БЕЗ КАЗНЕ ЗА ЗЛОЧИН У ПАУЛИН ДВОРУ

Данас се навршава 29 година од злочина хрватске војске над 18 српских и једним мађарским цивилом у Паулин Двору код Осијека за који хрватско правосуђе још никога није процесуирало по командној одговорности, као ни оне који су прикривали, односно наредили, организовали и реализовали премјештање посмртних остатака жртава, а чија су имена позната, саопштио је Информационо-документациони центар “Веритас”.

Из “Веритаса” подсјећају да је у ноћи између 11. и 12. децембра 1991. године више припадника 130. бригаде Хрватске војске упало у кућу Андрије Буквића у селу Паулин Двор код Осијека у којој су били у некој врсти кућног притвора мјештани углавном српске националности.

Из одмазде за смрт саборца хрватски војници су из аутоматског оружја и ручним гранатама ликвидирали 18 цивила /17 Срба и једног Мађара/, просјечне старости 64 године.

Међу убијенима је било осам жена и четири брачна пара.

Само из породице Катић убијени су Дмитар /82/, његови синови Милан /59/ и Петар /54/, снаха Босиљка /47/ и рођака Драгиња /69/.

Након мучног убиства недужних цивила, 17 посмртних остатака је одвезено са мјеста злочина и скривено на простору војног складишта Луг код Чепина, тако што је “гробница” прекривена старим возилима, док је на мјесту злочина остављен скалпирани леш Вујновић Даре /57/, која је затечена и убијена ван “куће смрти”.

Злочинци су сутрадан ујутро експлозивом сравнили кућу Андрије Буквића како би уклонили трагове злочина.

Истога дана из своје куће, која је била под стражом, нестала је болесна и непокретна старица Лапчевић Милка /81/, чије је тијело почетком марта 1992. године пронађено смрзнуто у јарку у близини села Храстин, на удаљености од око 2,5 километра од њене куће.

Командант оперативне зоне пуковник Карл Гориншек о свему је обавијестио Главни штаб Хрватске војске и “про форме” наредио истрагу, која се претворила у строго чувану тајну, наводи “Веритас”.

О овом злочину се поново почело говорити тек крајем новембра 1996. године када су се око складишта Луг почели врзмати хашки истражиоци.

Због тога је тадашњи командант Другог зборног подручја генерал Ђуро Дечак, од тадашњег шефа Хрватске извјештајне службе /ХИС/, Мирослава Tуђмана, тражио мишљење о прелокацији посмртних остатака.

Под надзором Сигурносно-информативне службе /СИС/, на чијем је челу тада био пуковник Анте Гугић, и уз пратњу и знање Криминалистичког сектора Војне полиције, којем је на челу био бојник /мајор/ Анте Главан, транспорт посмртних остатака, спакованих у бијелу пластичну бурад, средином јануара 1997. обавила је Карловачка инжењеријска бригада Хрватске војске.

Посмртне остатке паулиндворских жртава, на локацији Ризвануша на Велебиту у близини Госпића, око 500 километара удаљеној од примарне гробнице, пронашли су и ексхумирали у мају 2002. године.

Годину дана касније, породице су их идентификовале на Заводу за судску медицину у Загребу и већину од њих сахраниле у заједничку спомен-гробницу у њиховом селу, коју су сами изградили и финансирали.

Посмртни остаци Лапчевић Милке ексхумирани су у јуну 2006. године са Централног гробља у Осијеку, а идентификована је у октобру исте године и сахрањена на истом гробљу.

Због ратног злочина против цивилног становништва извршеног у Паулин Двору, у марту 2003. године, оптужена су само двојица припадника 130. бригаде Хрватске војске као непосредни извршиоци.

На суђењу, које је трајало све до 2013, правоснажно су осуђена обојица оптуженика – Никола Иванковић на 15 и Енес Витешкић на 11 година затвора.

Иако је протекло двадесетдевет година од злочина у Паулин Двору, хрватско правосуђе за овај злочин још никога није процесуирало по командној одговорности, као ни оне који су прикривали, односно наредили, организовали и реализовали премјештање посмртних остатака жртава.

Према попису становништва у Хрватској из 1991. у Паулин Двору је живјело укупно 168 становника – 147 Срба, девет Југословена, четворо Хрвата и осморо осталих.

Према попису становништва у Хрватској из 2011. године у том селу је живјело укупно 76 житеља, без навођења националне припадности.

Убијени су Јован Гаврић /1936/, Боја Грубишић /1917/, Анђа Јелић /1950/, Бошко Јелић /1944/, Босиљка Катић /1944/, Дмитар Катић /1909/, Драгиња Катић /1922/, Милан Катић /1933/, Петар Катић /1937/, Драгутин Кечкеш /1939/, Милан Лабус /1941/, Милка Лапчевић /1910/, Вукашин Медић /1923/, Милица Миловић /1934/, Спасоја Миловић /1933/, Милена Родић /1928/, Божидар Суџуковић /1913/, Марија Суџуковић /1914/, Даринка Вујновић /1934/.

Извор: Срна

Нема коментара

Напишите коментар