Видовдан на Космету уз инциденте; Патријарх позвао на мир
Више од шест вијекова догађаји на Косову на Видовдан одредили су судбину српског народа, али и изградили неуништиву жељу за обновом и очувањем државе.
Управо на мјесту због којег се и обиљежава 28. јун, патријарх српски Порфирије служио је свету архијерејску литургију, као и парастос косовским јунацима на Газиместану. Ни ове године није прошло без инцидената јер је полиција самопроглашеног Косова хапсила вјернике и посјетиоце са српским обиљежјима.
Ниједан датум не носи толико симболике када је ријеч о историји Срба као Видовдан 1389. године када је кнез Лазар са војском изашао на Газиместан и пружио отпор моћнијим Османлијама. Са поразом и смрћу Лазара васкрсла је идеја о обнови земље која је на реализацију чекала пет вијекова. Данас, 632 године послије на Газиместану хиљаде вјерника гдје је патријарх српски Порфирије служио парастос косовским јунацима. Претходно је служена литургија у манастиру Грачаница.
– Грачаница јесте наше око, наше уши, наше срце. То је оно за шта се кнез Лазар на Видовдан опредијелио. Изабрао је браћо и сестре вјеру, вјеру у христа а не вечеру – рекао је патријарх.
Иако је патријарх и овом приликом позвао на мир и истакао да је могућ суживот, на Газиместану и ове године обиљежавање Видовдана није прошло без инцидената. Полиција самопроглашеног Косова приводила је вјернике са српским обиљежјима. Ни монаси нису поштеђени. Полиција је на неколико прилазних путева зауставила више десетина возила са регистарским ознакама из централне Србије.
Државна прослава Видовдана организована је у Крушевцу. Предсједник Србије Александар Вучић положио је вијенац на Споменик косовским јунацима и одао пошту свим српским ратницима страдалим у ослободилачким ратовима.
– Оно што је данас за нас најважније то је да Србија, коју су хтјели да убију и затру на Видовдан 1389, не само што није умрла, она данас није само небеско царство погинулих јунака, Србија је, за разлику од многих других земаља, слободна и слободарска земља, у Србији не одлучује нико други до њених грађана – рекао је Вучић.
У престоници Лазареве српске државе Крушевцу, окупио се велики број грађана. Управо су се Срби из овог, али и других крајева Балкана одазвали позиву кнеза Лазара 1389. године да пођу на Косово. На овом догађају одржана је идеја о важности државе, отпора окупатору и жртви за част народа.
Ниједан датум не носи толико симболике када је ријеч о историји Срба као Видовдан 1389. године када је кнез Лазар са војском изашао на Газиместан и пружио отпор моћнијим Османлијама. Са поразом и смрћу Лазара васкрсла је идеја о обнови земље која је на реализацију чекала пет вијекова. Данас, 632 године послије на Газиместану хиљаде вјерника гдје је патријарх српски Порфирије служио парастос косовским јунацима. Претходно је служена литургија у манастиру Грачаница.
– Грачаница јесте наше око, наше уши, наше срце. То је оно за шта се кнез Лазар на Видовдан опредијелио. Изабрао је браћо и сестре вјеру, вјеру у христа а не вечеру – рекао је патријарх.
Иако је патријарх и овом приликом позвао на мир и истакао да је могућ суживот, на Газиместану и ове године обиљежавање Видовдана није прошло без инцидената. Полиција самопроглашеног Косова приводила је вјернике са српским обиљежјима. Ни монаси нису поштеђени. Полиција је на неколико прилазних путева зауставила више десетина возила са регистарским ознакама из централне Србије.
Државна прослава Видовдана организована је у Крушевцу. Предсједник Србије Александар Вучић положио је вијенац на Споменик косовским јунацима и одао пошту свим српским ратницима страдалим у ослободилачким ратовима.
– Оно што је данас за нас најважније то је да Србија, коју су хтјели да убију и затру на Видовдан 1389, не само што није умрла, она данас није само небеско царство погинулих јунака, Србија је, за разлику од многих других земаља, слободна и слободарска земља, у Србији не одлучује нико други до њених грађана – рекао је Вучић.
У престоници Лазареве српске државе Крушевцу, окупио се велики број грађана. Управо су се Срби из овог, али и других крајева Балкана одазвали позиву кнеза Лазара 1389. године да пођу на Косово. На овом догађају одржана је идеја о важности државе, отпора окупатору и жртви за част народа.
