Више од 230 докумената указује на кривицу Махмуљина

Чланови Одбора за борачка питања Републичке странке Српске /РСС/ рекли су данас да су у посједу 232 званична документа Трећег корпуса такозване Армије БиХ о планираној и спроведеној акцији у Возућој 1995. године у којој су звјерски убијени српски заробљеници и цивили, чиме се доказује кривица тог корпуса Сакиба Махмуљина.

Чланови Одбора су на конференцији за новинаре у Бијељини изразили незадовољство радом Суда и Тужилаштва БиХ, посебно када је ријеч о поништењу пресуде Махмуљину.

Бранислав Шушљик, који је и члан Главног одбора РСС-а, рекао је да су планирана мета Трећег корпуса били Завидовићи, Возућа и Озрен, те да је Махмуљин командовао и наредио нечовјечна понашања, ритуална клања које је направио одред „Ел муџахедин“.

– Суд БиХ одавно је прешао црвену линију толеранције, а ово са поништењем пресуде Махмуљину, је у најмању руку скандалозно. БиХ и њено правосуђе ће ући у историју свјетског правосуђа и биће кориштени у свим експертским анализама правних научних институција, али као негативан примјер – рекао је Шушљик.

Он је истакао да од оснивања Суда и Тужилаштва БиХ на предметима ратних злочина постоји јасна селективност, усмјерена искључиво у правцу да се српски народ прикаже као злочиначки.

– А, знамо да је међународна експертска комисија утврдила да геноцида није било – нагласио је Шушљик и указао на парадокс да је данас 48 Срба који су осуђени и оптужени за „геноцид“.

Шушљик је оцијенио да све то има двије намјере – да се Србима на терет стави протекли рат, те да се доведе у питање постојање Републике Српске.

– РСС ће посредством свог посланика у парламенту указати на неколико битних закључака које треба да буду донесени на тематској сједници Народне скупштине Републике Српске – рекао је Шушљик.

Потпредсједник странке Ратомир Драганић, који је ратни војни инвалид, одликовани борац и командант јединице која је више пута била на возућком ратишту, показао је на конференцији за новинаре заповјед команданта Трећег корпуса тзв. Армије БиХ од 18. августа 1995. са потписом и печатом Махмуљина.

Драганић је навео да је РСС у посједу и аката након завршетка операције Трећег корпуса, којих је 232 – од извјештаја, преко наредби, до организовања јединица у оквиру Корпуса.

Он истиче да нико не може рећи, па ни правосуђе БиХ да неко ко је издао наредбу и био организатор, није одговоран за оно што је учинила јединица која је била у саставу његовог корпуса, као и да Махмуљин није предузео неке радње након извршене операције „Фарз“.

– Ово показује да је он наредио да се почине злочини у Возући и Озрену – рекао је Драганић.

Он подсјећа да је носилац операције био Трећи корпус тзв. Армије БиХ, у чијем саставу је била и Седма муслиманска бригада, у којој је био одред „Ел муџахедин“ и они су били ударна песница ове активности, а главни командант је био Махмуљин.

Када је Одбор дошао до многих аката на којима пише „војна тајна“, каже Драганић, онда је јасно да и Суд и Тужилаштво БиХ треба да имају и више оваквих докумената, оцијенивши срамотном првостепену пресуду од 10 година затвора Махмуљину и њено поништење.

Драганић је, читајући наводе из књиге једног српског генерала, написане на основу документације, напоменуо да је Седма муслиманска бригада добила титулу „славне витешке“, а њен ратни командант Шериф Патковић уручио је 10. децембра 1992. Алији Изетбеговићу Повељу почасног команданта ове бригаде, која је чинила највећа злодјела над српским цивилима и заробљеним борцима.

– Ширен је и култ да су припадници ове бригаде у чијем саставу је био и одред „Ел Муџахедин“, пред поласке у акцију сами себи клањали џеназу – навео је Драганић, који сматра да то говори о њиховом моралу, односно о томе како су васпитавани да иду да погину.

Он је навео да су одред „Ел муџахедин“ чинили муџахедини, како из исламских, тако и других земаља.

Драганић је показао и фотографију са које се види да Алија Изетбеговић одаје почаст муџахединима након покоља у Возућој 1995. године.

Ненад Јовановић, син погинулог српског борца који је страдао на подручју Завидовића, упитао је да ли ће породице икада дочекати правду и да ли су српске жртве, уопште, у сфери интересовања Суда БиХ, указујући да злочини, које је Трећи корпус тзв. Армије БиХ починио на подручју Возуће и Завидовића, никада нису добили судски епилог.

Јовановић је рекао да постоји документација колико је у операцији „Фарз“ заробљено цивила, бораца, српског живља, као и документација изјава заробљених, који су свјесно предати одреду „Ел муџахедин“, сигурно не са циљем да се са њима поступа по Женевској конференцији, него да буду убијени на најмонструознији начин.

– Неки су завршили у масовним гробницама, а нечији посмртни остаци још нису пронађени. Овдје имам документацију о награђеним јединицама и појединцима из Трећег корпуса такозване Армије БиХ од 10. новембра 1995, са потписом Махмуљина. На овом списку њега нема јер је предлагач, али је дочекао да 25 година након рата буде награђен од Суда БиХ – рекао је Јовановић.

Он је навео да је чињеница да су припадници одреда „Ел муџахедин“ редом добијали држављанства БиХ послије рата, а неки од њих су учествовали у терористичким акцијама широм Европе и САД, те да би о начину на који су ти људи добијали држављанства више могао да каже бошњачки члан Предсједништва БиХ Шефик Џаферовић.

Апелационо вијеће Суда БиХ поништило је првостепену пресуду Махмуљину којом је био осуђен на 10 година затвора јер није спријечио злочине које су починили припадници Одреда „Ел муџахедин“ на подручју Возуће и Завидовића

Преузето са: РТРС

Нема коментара

Напишите коментар