Вуковарац Зоран Богнар добитник награде „Милан Ракић“

„Основни стих његових песама могао би се назвати „змијским“: исписан је по средини странице, тако да основна јединица песме и престаје да буде, уступајући место (лирској) реченици“, закључује се у одлуци жирија.

Значајна књижевна награда „Милан Ракић“ за 2020. годину припала је аутору Зорану Богнару за збирку песама Србијо, могу ли да будем твој син, у издању Балканског књижевног гласника, данас је саопштило Удружење књижевника Србије из Београда.

Жири за доделу награде у саставу Гордана Влаховић (члан), Радомир Стојановић (члан) и Душан Стојковић (председник), имао је избор од тринаест песничких збирки приспелих на конкурс.

Одржали су три електронска састанка – на првом су размотрили све приспеле књиге и направили су шири избор.

На другом састанку жири се определио за следећих шест збирки као ужи избор: Србијо, могу ли да будем твој син Зорана Богнара, Гранични превоји – песме Дејана Богојевића, Град баш град Бранислава Вељковића, Канадијана у 10 дана Миљурка Вукадиновића, Легенда о мајци Јасмине Малешевић и Срне и ране Милана Михајловића.

На последњем састанку жири је једногласно одлучио да награду „Милан Ракић“ за 2020. годину добије управо победничка збирка Зорана Богнара.

– Награђена књига под одредницом поема о властитом проклетству, у исти мах је и поема која пева о исконском проклетству које упорно прати наш народ са којим је овај приморан да води непрестани бој жртвујући не ретко своје најоданије синове – стоји у образложењу жирија.

Даље се каже да у тренуцима када су се многи домаћи песници сасвим отуђили од патриотизма који је сваком искреном становнику неке земље у срцу, Богнар је најновијом песничком књигом доказао да изворна патриотска поезија може и у данашњим временима да буде права поезија, упркос онима који су уверени да је таквој поезији одавно одзвонило.

У овој збирци је на делу поетски есејизам што је довело до великог присуства аутентичних гномских стихова, а метафорика је у другом плану.

– Желећи да се одвоји поетички сасвим од наших песника који су, стварно или умишљено, овладали нашом поезијом, Богнар се одавно определио за анти-метафорику као основицу свог лирског писма и у њеном првом плану су стилске фигуре којима се истиче значење певаног. Основни стих његових песама могао би се назвати „змијским“: исписан је по средини странице, тако да основна јединица песме и престаје да буде, уступајући место (лирској) реченици – закључује се у одлуци жирија за доделу награде „Милан Ракић“ за 2020. годину.

(Тањуг.рс)

Нема коментара

Напишите коментар