За Српску историју говори Горан Киковић о часопису “Глас Холмије”

ГОРАН КИКОВИЋ ЗА “СРПСКУ ИСТОРИЈУ“ КАЖЕ: “ГЛАС ХОЛМИЈЕ“ ЈЕ ЧАСОПИС СРБА ИЗ ВАСОЈЕВИЋА КОЈИ ПРОМОВИШЕ СРПСКУ КУЛТУРУ У ЦРНОЈ ГОРИ

Из штампе изашао нови, тридесет девети број часописа „Глас Холмије“. О самој концепцији часописа, будућим плановима и тешком положају Срба у Црној Гори говорио је његов главни и одговорни уредник Горан Киковић, професор историје, аутор осам књига, наглашавајући да је “Глас Холмије“ за осам година постојања и рада од локалног часописа постао регионални часопис који је пронашао духовну насеобину, не само у срцима Васојевића него и свих људи који желе да се на прави начин суоче са нашим културним и традиционалним вриједностима. За наш часопис знају сви Срби са обе стране Дрине, Саве и Дунава. Са правом можемо рећи да часопис „Глас Холмије из дана у дан завређује све већу пажњу читалаца, иако су бројни скептици мислили да часопис неће заживјети и да нема своју будућност. Но, очигледно да су се преварили јер, како рече умни Васојевић и Србин Вук Караџић: ‘Народу се на силу може узети све, али му се на силу ништа не може дати.’

Киковић нам је рекао да примерак часописа кошта 2,00 евра или 250 српских динара, што значи да се до сада самофинансирамо од своје продаје и наравно помоћи донатора и спонзора. Ми у редакцији часописа спроводимо сопствену независну српску уређивачку политику коју је Издавачки Савјет часописа усвојио још на Савиндан 2013. године јер, је Савинадан крсна слава “Глас Холмије“ казао је главни и одговорни уредник “Гласа Холмије“ историчар Горан Киковић.

Он нам је казао да “Овај часопис има своју културно-просвјетитељску мисију у садашњости и будућности и брана је фалсификатима дукљанско-монтенегринском прекрајању историјске истине“, нагласио је Киковић, додајући да садржаји часописа остварују како информативну тако и научно сазнајну и васпитну функцију и снажна брана су актуелној, агресивној ревизији континуитета српско-црногорске историје и ослободилачке борбе наших предака. Једно од главних средства којим остварујемо свој циљ је управо овај већ афирмисани часопис “Глас Холмије“.

Да је тако, потврђују заступљене рубрике сваког броја часописа из свих области друштеног живота из области, а то су: историја, светосавско православље са духовним храмовима, обичаји, традиција, етнологија, књижњвност, уметности…. Ту су ликови знаменитих и заслучних личности из Васојевића, интервјуи, сусрети са песницима и књижевницима, представљање нових књига, критички осврти, актуелности и други садржаји.

Часопис “Глас Холмије“, је отворен за све заинтересоване сараднике који своје радове могу слати на овде назначену електронску адресу urednikglasholmije@gmail.com. Из ових разлога поручујем – читајте “Глас Холмије“, у њему ћете наћи много чега корисног, занимљивог и вредног за саазнање о битисању српства на васојевићком простору – у прошлости и данас, нарочито овом друго које, нажалост, актуелна власт Црне Горе скоро три деценије систематски угрожава.

КИКОВИЋ: СРБИ СУ ПОЧЕТКОМ ДВАДЕСЕТОГ ВИЈЕКА ЧИНИЛИ 95% А САДА ЈЕДВА 28,73% ЗАХВАЉУЈУЋИ ФАЛСИФИКОВАНИМ ПОПИСИМА СТАНОВНИШТВА

Киковић је истакао да је од Црне Горе као српске државе и народа, свега остало око 28,73% становништва да се изјашњавају као Срби. На попису становништва у Црној Гори 1909. године од укупно 317.856 огромну већину становника чинили су православни Срби (94,38%), док су остали углавном били арнаути и и муслимани. Српским језиком је говорило 95% становништва, а у већем броју је било и становништва са албанским језиком као матерњим.

Међутим вјековним уцјенама, пропагандом и политичком индокринацијом одузето је национално биће већини Срба и исти је по основу државности преведен у нову нацију Црногорци, измијењен им је језик и писмо некритичким и насилничким односом. Тако нијису радили ни Турци за вријеме вишевјековног ропства.-истакао је Киковић. Зато захваљујући промјени идентитета Српској заједници у Црној Гори пријети асимилација и нестајање, што представници власти, а и један дио из опозиције, нескривено и желе. Мисле да ће се новом вјештачком нацијом отргнути од суштине српског националног бића и да ће лакше спроводити самовољу. Али су овом науму највећи непријатељи многобројни историјски извори и пописи становништва који указују да је српско национално одређење у Црној Гори било апсолутно већинско до 1945. године. Социјалистичка власт је то народно опредељење фактички ставила ван снаге и прокламовала црногорску нацију. Све је то урађено плански ради разбијања српског утицаја и карактера Црне Горе у будућности.-рекао је Горан Киковић.

Он је додао да:“ Црногорски Срби данас траже статус конститутивног народа, јер у оваквој држави немају никаква права. Распад бивше велике Југославије поново је отворио на драматичан начин њеним стварањем као самосталне државе, некако полуразријешено и наопако постављено “српско питање“. Са отцјепљењем Црне Горе, уз истовремено држање Републике Српске у оквиру БиХ и отворено западно дјеловање у подршци независности лажне државе Косово, спроводила се маргинализација значаја српског народа на Балкану.

КИКОВИЋ: СРБИ У ЦРНОЈ ГОРИ МОРАЈУ ДА ИМАЈУ СВА ПРАВА КАО И ЦРНОГРОЦИ, АЛБАНЦИ, БОШЊАЦИ И ХРВАТИ

Зато Срби у Црној Гори морају тражити своја права, право на националне културне институције и своје уџбенике историје и Српског језика и књижевности, макар их увозили из Србије и Републике Српске. А ако се ствари буду развијале неповољно треба тражити и српске разреде у заједничким школама или своје националне школе. По српски народ је дугорочно најопасније поистовећивање са са новом црногорском измишљеном нацијом.Зато подржавамо увођење јединственог српског буквара на цијелом српском етничком простору.-каже Киковић и закључује да је након референдума положај Срба у Црној Гори постао неподношљив, јер су га Срби дочекали маргинализовани у сваком погледу, без својих медија, без адекватног политичког представљања, економски угрожени и без икаквог утицаја на креирање управљања државом. Сасвим је могуће да ће и Срби у Црној Гори морати да схвате оно што су многи народи прије њих, а то је да им ни слободу ни права нико неће дати само зато што постоје или што су почели да своја колективна права коначно траже. Срби у Црној Гори треба да спријече дукљанизацију Црне Горе што и ми радимо кроз часопис “Глас Холмије“ и радом Српске народне одбране Васојевића.Ми се држимо Његошеве мисли и дјела и непоколебљиво смо на оном путу да будемо оно што јесу Срби у Србији и Републици Српској.

КИКОВИЋ: РЕФЕРНДУМ 2006. У ЦРНОЈ ГОРИ ЈЕ ПОКРАДЕН ЗА ТО ПОСТОЈЕ БРОЈНИ ДОКАЗИ.

Киковић је истако да је опште познато је да је послије референдума, за који постоје бројни докази да није био израз воље народа,што је потврдила и најновија афера “Коверат“ и сукоб Кнежевића и Ђукановића, који износи на видјело да је црногорски диктатор Ђукановић под капом Америке и читавог Запада новцем од криминалног рекета финансирао све што је радио у протеклом периоду почев од референдума 2006. године којим је, како то изјави његов доскорашњи пријатељ и финансијер Душко Кнежевић, под сумњивим околностима одвојио Црну Гору од Србије, а затим је од Црне Горе направио своју приватну државу која је већ попримила незванични нови назив Милогора. У своју службу ставио је Дукљанску академију која сасвим неосновано фалсификује црногорску историју и проглашава окупатором Црне Горе династију Немањићâ, иако и врапци на грани знају да је оснивач те династије рођен управо на подручју Подгорице. Окупаторима су прогласили и српску војску која је 1918. године заједно са комитским одредима из Црне Горе ослободика Црну Гору од Аустроугарске.

КИКОВИЋ: САДАШЊИ СРБИ И ЦРНОГОРЦИ СУ ДВА РАЗЛИЧИТА НАРОДА

Процес раздвајања Срба и нове нације Црногораца-Дукљана , постао још већа неминовност разбијањем заједничке државе .Односи између Црногораца и Срба у Црној Гори треба да буду уставно-правно регулисани на демократски начин. До тога мора доћи јер Црна Гора у супротном, може запасти у још дубље подјеле и грађанске сукобе. Одласком режима Мила Ђукановића можда би се већи дио Црногораца вратио „…вјери прађедовској…“ Наопаким дјеловањем власти Мила Ђукановића у дужем периоду, Срби и Црногорци се већ разликују по језику, култури и приступу садржају историје. Зато у школама у Црној Гори треба да постоје одељења на српском језику. Боље би било да се пониште проусташке реформе које су део српског националног бића насилно измјестиле из српског народа у културолошком, етничком, политичком па и безбједносном смислу. Дјеловањем антисрпског и проусташког режима у Црној Гори Срби су остали без икаквих права.

Најновији примјер је притисак на представнике Срба у Црној Гори Мандића и Кнежевића над којима се врши државно –политичко насиље са циљем да буду неправедно осуђени. Ми увијек подсјећамо и истичемо историјске чињенице кроз историју и вјекове да Црногорци нијесу постојали, као народ. Од настанка Зете, а потом Црне Горе, као српске државе, па све до комунизма Црногорци су били само Срби. Црногорски режим не обезбеђује елементарне права за српску заједницу на нивоу националних мањина, тако да је проказан и протјеран српски језик, застава тробојка и све више прогони и протјерује Српска Православна Црква.

Српски народ је јединствен у осуди увођења црногорског језика и изричит је за одржање српског језика и ћирилице.-завршио је Киковић у разговору за “Српску историју“.

КИКОВИЋ: У ЦРНОЈ ГОРИ СЕ ГОВОРИ ХРВАТСКИМ ЈЕЗИКОМ ТО ЈЕ ОДАВНО ОСМИШЉЕН ПРОЈЕКАТ

Почело је с „еуром“, настављено с преименовањем Министарства иностраних послова у Министарство вањских послова, а један од свјежијих примјера тзв. хрватизације језика у Црној Гори јесте преименовање телевизијског формата „Стање на путевима“ у „Стање на црногорским цестама“. То су били пробни балони, који су отворили врата да у медијиски простор Црне Горе, а под утицајем медија и међу становништвом, продру десетине ријечи које нијесу карактеристичне за црногорско поднебље. „Министрица“, „ауторица“, „цеста“, „дојам“, ‚‚зрак“, „критериј“, „барбаризам“, „такођер“, „у бити“ „Афганистан“, „Вошингтон“, „Аустралац“, допуњена инфинитива основа у грађењу футура („бит ћу“, „слушат ћу“, „пјеват ћу“), само су неки примјери који су готово непримијетно ушли у црногорски медијиски простор.

О томе је недавно говорила и редовни професор на Одсјеку за српски језик и јужнословенске књижевности Филозофског факултета у Никшићу Јелица Стојановић. Која је истакла да се силовање језика осјети , вјероватно кроз законске дефиниције, и у области права. У свакој црногорској судници, лице млађе од 18 година више није малољетник, него малодобник. – Многе ријечи које ми сврставамо под западну варијанту српског језика, данас се форсирају у црногорском медијском простору. Не бих рекла да се ради о помодарству. На снази је један антисрпски пројекат који је видљив у свим друштвеним сферама, па и у области језика. –каже Киковић.

Преузето са: srpskaistorija.com

Нема коментара

Напишите коментар