Завичајно удружење Јањана једино завичајно удружење на футошкој “Купусијади“

Завичајно удружење Јањана учествовало је на 21. “Купусијади“ у Футогу која је одржана 05. и 06. новембра 2021. године. Организатори манифестације посвећене футошком бренду, аутохтоној сорти футошког купуса су Месна заједница Футог, Културни центар “Младост“ Футог, Удружење Футошки купус, Пољопривредна школа са домом ученика, као и Основне школе “Мирослав Антић“ и “Десанка Максимовић“ из Футога. Покровитељ манифестације је Град Нови Сад. Ове године “Купусијаду“ је отворила министарка заштите животне средине Ирена Вујовић. Она је истакла значај манифестације која промовише производ познат у читавој Србији.

–  Ова аутохтона сорта подиже привредни раст али и скреће пажњу на здраву храну у здравој животној средини. Изузетно је важно да бринемо о здравој храни и то је један од стубова зелене агенде којој је Србија јако посвећена. Ово је један од добрих начина да се скрене пажња на здраву животну околину. Такође, футошки купус је симбол квалитета и надам се да ће тај квалитет остати и бити још познатији у наредним годинама. Ово је бренд не само Футога већ читаве Србије и због тога ћемо се сви ми који смо на одговорним позицијама трудити да помогнемо овим добрим домаћинима.

Градоначелник Града Новог Сада Милош Вучевић истакао је значај “Купусијаде“ као једног од највећих брендова на територији Новог Сада:

– Купус је нешто што је карактеристично за ово подручје, врло квалитетно, цењено у европским оквирима. Футошки купус је бренд, симбол Футога и Новог Сада. Треба да се поносимо нашом традицијом, јер је то део и европске културне баштине и ово ћемо потенцирати и у оквиру Европске престонице културе. Ја сам поносан на људе који организују “Купусијаду“ јер овде можете видети излагаче не само из Војводине, него из целе отаџбине Србије. То значи да сви препознају “Купусијаду“ као место окупљања.

У току манифестације на бини су се смењивали учесници културно-уметничког и забавног програма у којима су учествовала деца из футошких школа, вртића, плесних и спортских група, као и фолклорни ансамбли из Новог Сада и околине. Посебан значај међу учесницима имали су гости из Републике Српске – КУД “Јањ“ из места Стројице код Шипова. Програм је завршен песмом Јована Перишића. Део манифестације представљала је изложба традиционалних производа Србије, док су на дужини од једног километра са обе стране главне улице у Футогу биле тезге и места за кување јела од купуса.

Титулу најбољег у кувању јела од слатког купуса на 21. “Купусијади“ освојио је Кошаркашки клуб “Футог 1276“, друго место припало је Завичајном удружењу Јањана, док је трећепласиран ЈГСП “Нови Сад“. Најтежу главицу купуса од 12,5 кг у овој години произвео је Бранислав Јенко. Друго место припало је Милану Стојаковићу чији је купус био тежак 9,5 кг, док је трећу по тежини главицу купуса од 7,6 кг произвео Раде Ћулум.

Редовни учесници “Купусијаде“ су Завичајно удружење “Јањани“ из Футога и удружење Јањана из завичаја, односно из Јања из Републике Српске. Јањани су једино завичајно удружење које званично учествује у такмичарској конкуренцији од завичајних удружења већ девет година. Поред самог учешћа у кувању купуса, Јањани имају удео у културно-уметничком програму, али и изложби традиционалних јела. КУД “Јањ“ из Стројица редовно употпуни културно-уметнички доживљај манифестације на бини, док девојке из удружења “Јањски кајмак“ излажу брендирани кајмак и јањски брендирани сир у плетеници.

Овде је потребно нагласити да је идејни творац “Купусијаде“ секретар ЗУЈ-а Цвијан Савковић на чију је иницијативу 2000. године организована прва “Купусијада“. Идеју је спровео у дело тадашњи директор Културног центра “Младост“ Бора Зељковић, а у сарадњи са Пољопривредном школом у Футогу.

Јањ

Јањ је област у Републици Српској – Општина Шипово, која има 20 села и простире се на 400 квадратних киломатра. Реч Јањ се спомиње у историјским списима у 9. веку. У средњем веку је имао статус војводства или мање кнежевине. Средиште тадашњег административно – културног живота био је средњовековни “Штрб-град“ који се налазио у близини села Бабића. У турско време Јањ је задржао неки облик аутономности. Након Првог светског рата почиње развој Јања када су просечени путеви, граде се водоводи и чесме, а између два светска рата у Јању су изграђене четири основне школе. У Другом светском рату Јањ је паљен три пута. После рата долази до првих већих миграција, када се један део становништва, у пројекту Колонизације, насељава у Војводину.

Са географске стране, Јањ је једна од најлепших висоравни у Босни и Херцеговини захваљујући савршеном односу рељефа и пејзажа, као и видиковцима са којих се пружају предивни погледи. Јањска висораван је особена по томе што има све врсте рељефа. Од 600 до 1.200 метара надморске висине налазе се кањони, долине, поља, ливаде, увале и вртаче. Од 1.200 до 1.900 метара су брегови, брда и планински масиви прекривени четинарским шумама. Јањ је ваздушна бања јер се ту сусрећу медитеранска и континентална клима. Природне знаменитости Јања су река Јањ са својим кањонима и чувеним сплавовима у Отокама, планина Виторог са својих 1907 метара, Ваганска пећина са богатством сталактита и сталагнита, прашума “Јањ“ која представља природно добро од посебног значаја под заштитом УНЕСК-а, као и кањон реке Ваганац – Соколице. Такође, знаменитости Јања су средњовековни манастир Глоговац, цркве у Стројицама, Бабићима, Прибељцима и Попужама, натпис на каменој стени из 1. века нове ере у кањону Ваганци, средњевековни надгробни мраморни споменици – стећци. Посебност Јања је оргинална женска и мушка народна ношња која се може видети на извођачима игара и песама које представља КУД “Јањ“ Стројице.

Јањани су познати по израженом култу кошења траве и добрим косцима, оданости српској нацији и великој посвећености својој православној вери и цркви.

 

Новинар Српског кола

Драгана Шиповац

 

 

Нема коментара

Напишите коментар