Завичајно удружење “Крушево Брдо“ чува традицију и обичаје свога краја
Завичајно удружење “Крушево Брдо“ основано је 10.10.2016. године на Скупштини у Ђурђеву. Назив је добило по истоименом селу у Републици Српској из којег воде поријекло људи који су прије и за вријеме рата деведесетих година дошли у војвођанска места Ђурђево, Шајкаш и Мошорин. Крушево Брдо се налази у подножју планине Влашић у Републици Српској, на тромеђи општине Кнежево, Теслић и Котор Варош. Прије рата деведесетих година имало је око две хиљаде становника, а сада броји око 100. Важило је за сточарско-пољопривредни крај и познато је по производњи Влашког сира од млијека овце праменке.
Завичајно удружење “Крушево Брдо“, иако незванично постоји и дуже, од датума оснивања постало је равноправан члан у свим дешавањима. Предсједник удружења је Јерко Марић, а секретар Миле Станковић. Имају Скупштину и предсједника Скупштине. Удружење броји око 130 званичних чланова мада имају између 300 и 350 који треба да се активирају у будућности. Главни циљ удружења је очување традиције, културе, народних обичаја Крушева Брда и Републике Српске, како народних ношњи, игара, музике, песме тако и старинских јела (пура, цицвара коруза, пите, погача каурма, кувана овчетина).
У разговору са предсједником Завичајног удружења “Крушево Брдо“ Јерком Марићем о специфичностима овог краја сазнали смо да се та специфичност огледа у споју и извођењу разних пјесама. Музичку групу чине 4 члана од којих два пјевају, један извођач свира шаргију, а други виолину. Та музика је карактеристична за Озрен, Требаву, Влашић и Вучју планину. Мада се слуша у свим дијеловима Републике Српске, доласком људи поријеклом из Крушева Брда у Војводину они су са собом донијели и своју музику тако да се сада ова музика може чути на радио станицама и ТВ кућама. Поред музике и пјесме, уз шаргију и виолину, играју се посебне игре од којих су напознатија кола четворак погурена, проста и троколо. Овај крај представља се и народном ношњом која се састоји од кошуље израђене од бијелог платна и веза, преко ње иде прегача шарена саткана од вуне, чарапе исплетене од вуне са ђинђувама или перлицама, као и гумени опанци. Око струка иде тканица такође од ђинђува, горе везена бијела блуза са јечермом на коју се окачи четвртаста игла такође направљена од ђинђува. Накит се састоји од ђердана израђеног од ђинђува, као и наручњака од вуне и ђинђува. На глави је капа са украсима или крпа односно марама која може бити шарена или обична.
Такође, Јерко Марић је истакао да у склопу удружења постоје спортске и фолклорне секције, као и израда ручних радова. Израда ручних радова још увијек није уврштена у статут али је у плану да буде како би удружење могло равноправно да буде заступљено у свијету културе и традиције.
Завичајно удружење “Крушево Брдо“ организује неколико дешавања у току године: Божићно прело које се одржава сваке године 7. јануара у Ђурђеву, Васкршње прело такође у Ђурђеву, одлазак на Дан општине и присуствовање Свечаној академији Котор Вароши и учешће на општинској котличијади 24. априла, изношење сопре за Младу Недељу у Крушевом Брду, сеоска слава крајем маја, дочек Видовдана за све госте у Крушевом Брду 27. јуна и 28. јуна молитва у Храму Цара Лазара у Крушевом Брду. Поред наведених догађаја, највећа манифестација удружења је Свечана скупштина или Дани Крушева Брда, која се организује у новембру сваке године задње недеље прије почетка поста. Ова манифестација на којој се прикаже све претходно набројано што доприноси очувању културе, традиције и обичаја из ових, окупи око 500 људи.
Завичајно удружење “Крушево Брдо“ реализовало је и неколико важних пројеката. Први пројекат је постављање табле на улазу у Крушево Брдо. Овај догађај је изазвао велико интересовање јавности и само село је одмах привукло пажњу туриста, бројних посјетилаца, али и инвеститора. Други пројекат је подизање објекта на “Зборишту“ у Крушевом Брду гдје се сваке године одржава сеоски збор поводом Младе Недеље. Пројекат је приведен крају уз помоћ Општине Котор Варош која је главни донатор средстава. Трећи по реду, али не мање значајан пројекат удружења је подизање спомен плоче палим борцима Првог и Другог свјетског рата. Пројекат је завршен у организацији ЗУ “Крушево Брдо“ уз помоћ мјештана села и људи поријеклом из села али расељених по цијелом свету. Четврти и највећи пројекат је подизање звоника и звона на “Зборишту“ у Крушевом Брду уз помоћ донатора. Звоник и звоно освештени су уз благослов бањалучког владике Јефрема.
Поред наведених активности, удружење се бави и хуманитарним радом. Наиме, удружење прикупља једнократне помоћи, помоћи у облику пакета за породице и појединце којима је потребна било каква врста помоћи, како из Крушева Брда, тако и сународницима у АП Војводини.
За своје активности удружење је добило бројна признања и захвалнице, а најзначајније признање је оно које су 2018. године добили од Општине Котор Варош за чување обичаја и културе и промоцију Крушева Брда и Котор Вароши.
Завичајно удружење “Крушево Брдо“ је учесник свих манифестација које се организују како у Војводини тако и у Котор Вароши. Дјеловање удружења препознала је и Покрајинска влада, Фонд за пружање помоћи избјеглим, прогнаним и расељеним лицима, Управа Града Новог Сада, Мјесне заједнице Ђурђево, Шајкаш, Мошорин, Крушево Брдо, као и Туристичка организација Општине Жабаљ и Туристичка организација Војводине где се активности удружења налазе на мапи манифестација. Финансијску подршку раду удружења пружају све наведене институције, а такође имају и велики број донатора од стране појединаца из приватног и друштвеног сектора. Удружење има изузетну сарадњу са Храмом Вазнесења Господњег у Ђурђеву и са Храмом цара Лазара у Крушеву Брду. Поводом оснивања удружења поклонили су иконе храму у Крушеву Брду и Храму Свете Тројице у Шипрагама и чланови удружења редовно кумују наведеним храмовима.
План удружења је изградња завичајне куће у Крушеву Брду око чега су покренули преговоре и наишли на одобравање и подршку Општине Котор Варош, али и подршку Владе АП Војводине.
На крају, предсједник удружења Јерко Марић је истакао да је највећи успјех овог удружења то што подстичу и мотивишу омладину да се активно укључи у сва дешавања која се организују у оквиру удружења. Омладину сматрају својом снагом и будућношћу и они дају смисао свему.
Новинар Српског кола
Драгана Шиповац
