Живка Костић и Ненад Берић из Чачка ненаметљиви икоме тихују своју муку

Пламичак свијеће и зрачак сунца једини извор свјетлости

У невољи припомози, у добру не одмози. Јасна је ова стара изрека која никад у истини својој не застарјева. Да ли чешће треба неком да у муци помогнемо или да на пољу добра не одмогномо није ни важно. Битно је да ова изрека свакодневно у добра дјела буде преточена. Једну такву причу добра имамо у овом тексту Српског кола.

Удружење Српска Крајина је за три мјесеца свог постојања посјетило више од педесет домова прогнаних Крајишника који живе у Србији, на подручју Шумадије. Свагодневица овог нашег најмлађег крајишког удружења је прикупљање помоћи и одношење на кућну адресу онима којима је та помоћ најпотребнија. Једна од последњих њихових племенитих акција је посјета Живки Костић и прогнаном Србину Ненаду Берићу, који је у последњем рату протјеран из Костајнице и настанио се у Доњој Горевници поред Чачка. Том приликом даривали су им храну, балоне воде, одећу, обућу, соларну лампу, секиру за цепање дрва…

Костићева и Берић нису вјенчани и немају заједничку дјецу. Живка има дјецу из првог брака који су засновали своје породице и живе у Војводини. Кћерка јој је умрла од короне. Ненад је у првом браку имао сина који се упокоио као шестомјесечна беба 1992.године. Живе тихо у кућици без уведене воде и струје . Пламичак свијеће ноћу и зрачак сунца дању једини су им извор свјетлости. Ненаметљиви комшијама у околини, тихују своју муку.

• Живио сам овде по брдинама док нисам прикупио новац радећи у надницу. Најчешће су то били пољопривредни послови. Сакупио сам нешто новца и купио три ара земље. Не могу да их препишем на своје име јер немам ни један лични документ, осим избјегличке карте. Успио сам и кућицу мени и Живки да саградим радећи у надницама. Никла је од старе грађе, старог црепа, старих блокова… Мало по мало и „зблебо сам је“ некако. И она се већ обрушава – уз дубок уздах казује Берић своју причу уз наду за скоро имање бољих услова живота.

За дотојанствен живот

Посебан проблем је тај што Ненад Берић нема српско држављанство и личну карту двадесет осам година. Од личне документације има само прогнаничку карту и родни лист. Тим поводом Миодраг Линта, предсједник Савеза Срба из региона и народни посланик, обратио се Милану Станићу, начелнику за Управе за управне послове, да Министарство унутрашњих послова изда решење за пријем Ненада Берића у држављанство Србије. Такође Линта је упутио молбу и Милуну Тодоровићу, градоначелнику Чачка, да Ненад и Живка добију привремени прикључак за струју и воду како би могли да имају достојанствен живот.

Текст: Татјана Рађеновић