Зоран Радусин – крајишки пјесник
Зоран Радусин је крајишки песник са неисцрпном инспирацијом, коју налази у свакодневном окружењу. За њега инспирацију представља завичај, природа, личности са јавне сцене, лица из друштвеног, политичког, забавног миљеа. Написао је песме о познатим српским књижевницима, успешним спортистима, популарним глумцима, певачима. Његове песме су испуњене емоцијама. Свака има своју причу. Зоран само чује реч која га инспирише и у тренутку стихови су ту.
Зоран Радусин је рођен 04.01.1968. године у Босанској Крупи, од оца Томе и мајке Трише. Одрастао је у селу Петровићи, Општина Крупа на Уни. Основну школу је завршио у селима Осредак и Арапуша, а средњу електротехничку завршава у Босанској Крупи. По завршетку средње школе одлази на служење војног рока најпре у Травник, а потом у Београд. Након што је одслужио војни рок, остаје у Београду где се и запошљава. Ту је живео и радио до 1996. године када прелази у Нови Сад, где наставља живот и рад.
Инспирацију за песничко надахнуће увидео је још у раном детињству, пре основне школе. Одувек је волео да слуша епску народну поезију. Време које је провео радећи по приватним предузећима, није му дозволило да записује песме. Међутим, песничко надахнуће се није угасило већ се интензивирало и тражило свој простор. Стихови су се сами јављали, све чешћа и све више, тако да је Зоран 2012. године одлучио да напусти посао који је тада радио и да се бави поезијом. Прва песма коју је записао је “Зрна светосавља у нама“, која је настала за пола сата, тако што је син дошао из школе и изговорио зрна светосавља у нама и Зоран је написао песму.
– Поезија ми је дар од Бога, истиче Радусин.
Дешавало му се да песме у рими напише доста брзо:
– Било је тренутака када су ми риме пролазиле кроз мисли, долазиле тако брзо да би их заборављао у тренутку писања, објашњава Радусин.
Кроз поезију коју пише, често се враћа у завичај и у завичајним песмама проналази инспирацију за даље писање. У последње време инспиришу га кратке, шаљиве приче из родног краја. Такође, инспирацију налази и у светским политичким превирањима, у времену глобализације:
– Тренутно ме највише инспирише глобална ситуација, а кад изгубим инспирацију у томе онда се враћам у завичај и онда напишем завичајну песму, истакао је Радусин.
Такође, инспиришу га реакције људи на његове песме. Радусин је објаснио да је приликом рецитовања својих песама пред пријатељима, познаницима или људима на скуповима на којима је имао прилику да говори стихове, приметио њихове реакције које су биле позитивне што му је дало додатну дозу инспирације.
Радусин не пише песме без смисла. Свака његова песма има циљ. Написао је преко 500 песама, које чекају да угледају светлост дана и да за њих сазна шири аудиторијум. До сада није објавио ни једну књигу, а прва се очекује до октобра када је планирано дружење Новљана. У издавању прве књиге песама, Зоран ће имати помоћ “Завичајног удружења Нови Град“ и председника истог Миће Лајшића.
Новинарка Српског кола
Драгана Шиповац
Крајино наша
Крајино наша, Крајино лијепа
Твој поток жубори и бистра ријека
Наишла нека тешка времена
Мало је људи, мало је жена.
Дечије галаме сада и нема
Крајина наша заиста дрема
Крајина наша мало поспана
Има у себи љутијих рана
Које и даље и даље боле
Изгуби људе, изгуби своје.
У рату погибе пуно јунака
Ко оста жив, не иде без штака
А младост твоја Крајино лијепа
Сада је негдје на крају света.
Крајино наша, Крајино драга
Твој поток жубори и бистра ријека
Крајино наша, Крајино лијепа
Чезнеш и тражиш свога човјека.
Зоран Радусин
