ЗУ Срба „Коријени“ је и ове године организовало сусрете „Матица Дијаспора“

Завичајно удружење Срба „Коријени“ из Сомбора је и ове године организовало своје традиционалне сусрете „Матица Дијаспора“. Овим програмом Коријени су обележили 700 година од смрти Светога краља Милутина Немањића и подизања Грачанице као и 100 година од смрти краља Петра I Карађорђевића и војводе Живојина Мишића. Програм је почео у петак 01. октобра у Свечаној сали Српске Читаонице „Лаза Костић“ где је су одржане две промоције књига, које је водила Милка Боснић. Давид Дако Кецман заједно са ауторком Јеленом Глишић из Бања Луке је говорио о књизи дечије поезије „Кад ја лупим шаком о сто“ а о новој књизи Љиљане Браловић из Горњег Милановца „Истинита бајка православка о небеској човечици“ је заједно са ауторком говорио и Влада Ђурковић, наглашавајући важност култа Свете Петке међу Србима.

На округлом столу другог дана сусрета на тему „Перспективе Срба у региону“ говорили су као уводничари Душко Ћутило, директор фонда за избегла и прогнана лица и за сарадњу са Србима у региону АП Војводине, Миодраг Линта, народни посланик Народне скупштине Р.Србије и мр Влада Ђурковић испред ЗУС „Коријени“. Душко Ћутило и Миодраг Линта су говорили о програмима које подржава Република Србија и важност сарадње са различитим удружењима и њиховим програмима. Преко 90 удружења су сарадници овог фонда АП Војводине а програми од 2006. до данас су како у области економије, градње и обнове, проширени и на очување националног идентитета Срба у региону и у држави Србији. Тако се већ пар година одржава Сајам о завичају у Новом Саду, штампају се књиге на ћирилици за децу у Вуковару и осталим просторима и крајевима где живе Срби, организује се дечији камп за децу из региона у Србији. Посебно је истакнут програм о ћирилици који се реализује у 6 држава региона где живе Срби. ЗУС „Коријени“ су пионири у таквом раду и истичу се јер су наставили да баштине националне оријентире који се већ вековима негују међу Србима у Сомбору а тичу се очувању националног идентитета. Најбољи путоказ на том пољу у Сомбору је био и остао рад прослављеног Лазе Костића. Мирјана Орешчанин из Хрватске је говорила о раду Националног већа Срба у Вуковару и нагласила да рад самих КУД-ова који негују културу Срба није довољан него се он мора увезати са просветним радом у школама где треба да се потенцира љубав према националном бићу и његовим оријентирима. Испред удружења крајишника из Панчева је говорио Машић Жељко. Голуб Јашовић проф,др. родом из Пећи, шеф катедре за српски језик и књижевност Приштинског универзитета који је привремено измештен у Косовску Митровицу је говорио о важности повезивања Срба са Косова и Метохије али и Албаније у циљу очувања националног идентитета. Мила Ћатовић, професор српског језика у Сомборској гимназији у пензији је говорила о насилној и континуираној мађаризацији и кварењу српског језика. Милорад Мишо Ђурђевић је на врло лирски начин говорио о значају повезивања Срба али и свих људи у лепом и појмовима лепоте исповедно наглашавајући да је тек сада иако „лево“ оријентисан ипак се окренуо „десно“ традицији, култури и духовности увиђајући њихову важност као спрегу међу прецима и потомцима. Посебно је било занимљиво излагање Марка Ружичића из Швајцарске који је нагласио да Срби у овом делу наше дијаспоре имају одличну сарадњу са Националном библиотеком у Берну. Трудећи се да заштите ћирилицу и своју заједницу остварили су сарадњу и књижевност Срба је постала најзаступљенија страна књижевност у библиотечком фонду ове институције међународног значаја. На крају је штитећи интересе Срба Западне Србије говорила о опасности биолошког нестанка нашег народа због еколошких проблема и отварања рудника литијума злослутне компаније „Рио Тинто“. Она је истакла да су се вековима у тешким временима Срби из региона и целог Западног Балкана од Солуна до Трста се ослањали на снагу, подршку и љубав браће у срцу Србије и у Шумадији. Сада је тај простор, као тачка ослонца свих, доведен у опасност отварањем рудника литијума и трагањем за уранијумом. Разбијају тако еколошку, биолошку али у националну снагу и виталност јер после рудника нећемо имати где да се склањамо ако дођу нове олује и милосредни анђели.
Сусрете је пратила и оплеменила изложба фотографија Центра Руског географског друштва у Србији – „Најлепша земља“. О раду друштва и о самој изложби врло надахнуто је говорио проф.др. Мирољуб Милинчић са Географског факултета у Београду, који се захвалио и домаћинима и граду Сомбору на сарадњи. Округлом столу су поред представника града Сомбора присуствовали и представници Српске православне црквене општине сомборске.
Свечани ручак за госте и све учеснике је уприличен уз подршку града Сомбора који је и помогао реализацију ових сусрета. Српска читаоница у Сомбору је била место одржавање књижевног сусрета где је своје стихове говорило око 35 песника из Апатина, Новог Сада, Шамца, Вуковара, Прњавора, Добоја, Берна, Франкфурта, Пећи, Горњег Милановца, Београда, Бијељине, Власенице, Кордуна… Том приликом уручена је повеља Књижевног клуба „Луча“ из Власенице из Републике Српске председнику „Коријена“ Душану Секулићу. Вече је заврешено уз звуке познатих народних песама које су за госте свирали хармоникаши из лепог бачког села и надалеко чувеног Стапара. У недељу су се учесници опет сакупили у Српској Читаоници и кроз неформалан разговор истакли да ови сусрети веома значе свим градовима и заједницама Срба у њима јер потврђују везу Матице и Дијаспоре као и Срба у региону. Председник Коријена из Сомбора Душан Секулић је затворио и ове сусрете „Матица Дијаспора“ са речима захвалности свима који су учествовали али и свима који су материјално помогли реализацију, а Влада Ђурковић је позвао све песнике да до следећег сусрета напишу песму о граду домаћину – Сомбору, како би Лази у част овенчали ове вишегодишње сусрете руковетима стихова о најлепшем граду у Србији по званичним анкетама. Позив је отворен за све стихољупце и песнике.
Нема коментара

Напишите коментар