Чланови Одбора за дијаспору и Србе у региону на челу са предсједником М. Линтом састали се у Скупштини Србије са представницима Конференције Срба из региона  

УГРОЖЕН ИДЕНТИТЕТ СРБА У ЦРНОЈ ГОРИ


На састанку, чија је тема била положај Срба у Мађарској и Црној Гори, а којим је предсједавао  Миодраг Линта, предсједник Одбора, Конференцију Срба из региона представљали су др Момчило Вуксановић, предсједник Српског националног савјета Црне Горе и Љубомир Алексов, представник Срба из Мађарске, док је у његовом раду учествовала Вера Пејић Сутор предсједница Самоуправе Срба у Мађарској. Састанку су присуствовали и народни посланици чланови Одбора: Мирјана Драгаш замјеник предсједника, Александар Марковић, Блажа Кнежевић, Јадранка Јовановић, Драган Вељковић, Иван Бауер, Александар Чотрић, као и Милимир Вујадиновић, замјеник члана Одбора. Чланови Одбора поздравили су добар однос мађарских власти према српској мањини и изразили забринутост у каквом се тренутном стању налазе Срби у Црној Гори. 

Предсједник Одбора за дијаспору и Србе у региону, Миодраг Линта, у уводној ријечи, изразио је задовољство сусретом и истакао да у осам земаља региона живи близу два милиона Срба. Док су у Мађарској и Румунији, српској мањини омогућена сва уставом загарантована права, у свим другим земљама у региону, постоје бројни  проблеми. Линта је посебно истакао тежак положај Срба у Хрватској и Федерацији БиХ, гдје их је сваким даном све мање, наводећи да им прети нестанак  због односа  које према њима предузимају тамошње власти. У Словенији Срби нису признати као национална мањина, док се у Црној Гори систематски ради на ускраћивању свих стечених права.  Међу проблемима навео је онемогућавање Срба да добију статус народа у Црној Гори, спречавање запошљавања Срба у државним институцијама, али и приватном сектору, третирање српског језика као језика другог реда, нападе на имовину Српске православне цркве и онемогућавање слободе кретања црквеним великодостојницима, као и лидеру једине српске парламентарне странке Андрији Мандићу.

 

СРПСКА ЗАЈЕДНИЦА У МАЂАРСКОЈ ДОБАР ПРИМЈЕР


Љубомир Алексов, представник Срба из Мађарске, истакао је да Мађарска спроводи добру политику према националним мањинама и да српска национална заједница остварује сва права загарантована националним мањинама. Алексов је навео да је у протеклих неколико година српска заједница у Мађарској знатно узнапредовала и да има своје културне, научне и вјерске институције. Он је нагласио да Конференција Срба из региона  ради на томе, да сваке године засједа по два пута, као и да се нада интензивнијој сарадњи са Републиком Србијом, која је тренутно у застоју.  Чланови Одбора истакли су да српска заједница у Мађарској може да се користи као примјер добре праксе и модела којим се могу водити Срби из земаља региона.

Са овом констатацијом се сложила и Вера Пејић Сутор, предсједница Самоуправе Срба у Мађарској, само потврђујући речи Алексова, посланика у мађарском парламенту. Она је позвала чланове Одбора да посјете Будимпешту како би се упознали са националном политиком коју у односу на националне мањине спроводи Влада Мађарске. У каснијој расправи, члан Одбора Александар Чотрић, веома похвално се изразио о положају наших сународника у Мађарској, посебно наглашавајући да је томе у многоме допринијела српска национална мањина.

„Срби у Мађарској су веома заслужни што је статус нашег народа у овој сусједној држави, онакав какав јесте, прије свега, својом борбом и залагањем кроз државне институције, али и на свим другим мјестима. Изузетно је важно да тамо постоје наше школе, а посебно желим да похвалим и издавање Српских недељних новина, које сваке седмице добија скоро свака српска кућа. Мјесец српске културе је такође манифестација хвале вриједна, а на значају добија и тиме што се одржава у скоро 40 градова Мађарске. Српско народно позориште је обиљежило 100 година постојања, заиста вриједан јубилеј, али поред подршке мађарских власти, без одрицања самих Срба, тешко би се спровеле све ове активности“, истакао је, између осталог Чотрић. По завршетку његовог излагања, предсједник Одбора Миодраг Линта у шали му је рекао да би тешко на овакав начин бољу презентацију могли да ураде и присутни представници српске националне мањине Алексов и Пејић Сутор.

 

АСИМИЛАЦИЈА СРБА – ГЛАВНИ ПРОЈЕКАТ ВЛАДАЈУЋЕ ВЕЋИНЕ


За разлику од стања српске националне мањине у Мађарској, у Црној Гори влада потпуна затвореност државних институција преме ријешавању идентитетских питања и самог опстанка српског народа, рекао је, у уводној ријечи, др Момчило Вуксановић, предсједник Српског националног савјета Црне Горе.

Др Вуксановић је навео да је управо због тога 16. јула 2018. године, упутио писмо предсједнику Републике Србије, у којем је образложио да је положај српског народа на простору Црне Горе условљен промјеном националног идентитета. Како је навео, српски језик, који је по подацима са последњег пописа, матерњи језик највећег броја грађана у Црној Гори, потпуно је преименован, а ћириличко писмо, које је по Уставу Црне Горе равноправно, има статус само дозвољеног, али не и равноправног писма.

„Велика нетрпељивост се исказује и према Српској православној цркви у Црној Гори, која свакодневно постаје све већа. Смишљеном измјеном црногорских закона, коалиција на власти, ради на штету српског народа. Спором администрацијом гаси српске организације које раде на очувању српског националног, културног, језичког и вјерског идентитета,  а посебно су им на мети српски медији у Црној Гори. Њихова жеља је да се они угасе, а посебан разлог томе је попис становништва 2021. године. Тиме би власт много лакше успјела у науму да асимилира српски народ и да, пошто црногорски још увијек није већински, то би требало да буде након слиједећег пописа“, истакао је, између осталог, др Вуксановић, објашњавајући да се по закону о информисању одвајају иста средства за Српски национални савјет  који представља Србе који има у укупном становништву 28,7 процената и Хрватско национално вијеће који представљају Хрвате којих нема ни један проценат.

Миодраг Линта је истакао да низ чињеница говори  о тешком положају српског народа у Црној Гори. Због тога је  Влада Републике Србије издвојила три милиона евра за куповину „Српске куће“ у Подгорици гдје би биле смјештене српске организаицје и медији.

Народни посланик Александар Марковић рекао је да се Српски национални савјет ЦГ у погледу тражења средстава треба обратити и Управи за дијаспору, а истакао је да су српске власти упутиле протест владајућој структури у Црној Гори због слања њихове војске на КиМ.

Милимир Вујадиновић, заменик члана Одбора, рекао је да долази из Суботице и да му је драго у каквом се стању налази наша национална мањина у Мађарској, али да је истовремено разочаран односом према Србима у Црној Гори, јер како је навео, свако од нас има неку родбину тамо. Предложио је да Срби из Црне Горе узму држављанство  Републике Србије чиме би заштитили свој идентитет.

Др Вуксановић  се поново укључио у дискусију и нагласио да би црногорска власт то једва дочекала  и све Србе који би прихватили српско држављанство, брисали би из свог регистра, јер код њих не постоји могућност двојног држављанства.  Када је у питању Српска кућа, Вуксановић сматра да је то одлично замишљена идеја, али да сада СНВ ЦГ нема средства ни да пресели медије у ту кућу. Такође је навео, да би Србија могла да помогне Србима у Црној Гори, онако како је то урадила кроз школовање ученика и студената. Наредни корак , ма колико то скупо коштало, било би бесплатно лијечење и запошљавање Срба из Црне Горе у Србији, чиме би они били чвршће везани за матицу, сматра др Вуксановић.

Закључујући састанак, предсједник Одбора Миодраг Линта, предложио је,  уз сагласност свих чланова Одбора, да ће Одбор пренијети предсједнику и Влади Републике Србије ставове Конференције Срба из региона и да ће са инструментима који су им на располагању подржати Српски национални савјет у Црној Гори. На крају, Линта је рекао да очекује да ће се, крајем године, одржати састанак у Скупштини Србије са представницима Срба који живе у свих осам земаља региона, како би се на најбољи могући начин сагледали проблеми нашег народа која живи у тим државама и пронашла адекватна рјешења за побољшање њиховог статуса.

Текст и фотографије: Жељко ЂЕКИЋ


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк