Oдржана Седма сjедница Одбора за дијаспору и Србе у региону на тему положаја Срба у региону

На сjедници одржаној 8. јуна 2017. године Одбор је разматрао тему положаја и перспективе Срба у осам држава региона (Словенија, Хрватска, БиХ, Македонија, Црна Гора, Мађарска, Румунија и Албанија). У уводном дијелу сjеднице, учешће су узели и потпредсjедник Народне скупштине Ђорђе Милићевић, савjетник председника Владе за регионалну сарадњу и односе са вjерским заједницама мр Владимир Божовић, в. д. помоћника министра спољних послова за конзуларне послове, амбасадор Аца Јовановић, као и представник Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону при Министарству спољних послова Вукман Кривокућа.

Предсjедник Одбора мр Иван Костић искористио је прилику да се захвали присутнима на учешћу, истичући да је ово прва сjедница Одбора у овом формату у протекле четири године и изразио наду да ће се убудуће једном годишње одржавати скупови оваквог типа. Костић је додао да парламентарци имају значајну улогу у доношењу важних докумената, попут Декларације о правима Срба у региону, Декларације о геноциду у Јасеновцу, али и у креирању републичког буџета којим би се значајнија средства опредијелила за српску дијаспору.

Потпредсjедник Народне скупштине Ђорђе Милићевић нагласио је да је Народна скупштина отворена за дијалог и сарадњу са свим Србима који живе у дијаспори и да ће у оквиру својих надлежности, заједно са надлежним институцијама Републике Србије, радити на побољшању положаја свих Срба и очувању српског националног идентитета како у региону, тако и шире. Како је истакао, веза између Срба у дијаспори и Матице треба да буде јака, стална и нераскидива и додао да се само континуираним дијалогом могу лакше рjешавати питања од обостраног значаја. Милићевић је закључио да националне мањине у Србији уживају висок ниво поштовања мањинских права, и складу са тим нагласио да држава неће одустати од инсистирања на поштовању свих загарантованих мањинских права и слобода Срба, прије свега у земљама региона.

Владимир Божовић је, осврћући се на положај Срба у региону, изнио податак да је положај Срба, прије свега у Босни и Херцеговини и Хрватској изузетно лош, имајући у виду чињеницу да је након рата број повратника изузетно мали, да српско становништво не може да оствари основна права попут права на образовање на матерњем језику, права на пензију, станарска права и слично. Са друге стране, Божовић је као добар примjер навео Мађарску у којој око 10.000 Срба остварује висок степен права и слобода и ужива веома добар положај. Неки од приоритета Владе у наредном периоду, како је навео, биће отварање тзв. „Српске куће“ у центру Подгорице, а која ће представљати сjедиште српских медија, културне и историјске баштине, радиће се и на томе да 65. 000 Срба који живе у Словенији добију статус националне мањине, а охрабриваће се и дијалог између српске православне и румунске православне цркве око вjерских питања.

Амбасадор Аца Јовановић навео је да је мир и стабилност региона један од најважнијих спољнополитичких приоритета Владе и да се до регионалног помирења може најбоље доћи кроз интензивну економску сарадњу и заједничке инфраструктурне пројекте, док је Вукман Кривокућа навео да приоритетна питања попут уставног и законског дефинисања правног положаја српског народа, прије свега у Хрватској, Словенији, Црној Гори и Албанији, имовинско-правних питања, јачање сарадње цркве и слобода исповедања, учешће и запошљавање у државним органима, очување српског језика и писма, треба рjешавати у координацији свих државних органа Републике Србије.

Замjеник председника Одбора за дијаспору Миодраг Линта информисао је присутне да близу два милиона Срба живи на територији осам земаља региона и да је веома важно што се на овој сjедници могу разменити мишљења и доћи до заједничких рjешења за побољшање њиховог положаја . Линта је посебно истакао да у Федерацији БиХ и Хрватској постоји системска дискриминација српског народа везано за остваривање имовинских, стечених, политчких и осталих права, двоструки стандарди у суђењима за ратне злочине и етнички мотивисано правосуђе, као и да је све више приметна рехабилитација усташтва и усташке идеологије, што представља озбиљан проблем. Oн je нагласио да се једино заједничким инсистирањем на једнаким стандардима и реципроцитету и досљедном поштовању Дејтонског мировног споразума у случају БиХ, може доћи до трајног мира и стабилности у региону. Линта је посебно остакао да близу два милиона Срба у осам држава региона треба да буде једно од државних и националних питања у Србији.

У наставку сjеднице, учешће у дијалогу узели су и Младен Босић, други замjеник предсjедавајућег Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ, Сташа Кошарац, Клуб посланика СНСД – Милорад Додик у Парламентарној скупштини БиХ, Андрија Мандић, предсеjдник Нове српске демократије у Црној Гори и народни посланик у Скупштини Црне Горе, Иван Стоилковић, народни посланик у Собрању Македоније и предсjедник Демократске партије Срба у Македонији, Славољуб Аднађ, народни посланик у румунском парламенту и члан Савеза Срба у Румунији, Mиле Хорват, народни посланик Самосталне демократске српске странке у Хрватском Сабору и изасланик предсjедника Српског народног вијећа Mилорада Пуповца, Љубомир Алексов, народни посланик у мађарском парламенту и представник Самоуправе Срба у Мађарској, као и представници Националних савjета Срба и удружења у Словенији, Хрватској, БиХ, Македонији, Румунији, Mађарској, Албанији и Црној Гори.

Предсjедник Одбора је након дискусије предложио да се закључци са Седме сjеднице Одбора усвоје на наредној сjедници и упуте надлежним државним институцијама и органима Републике Србије, ради предузимања одговарајућих мjера.

                           Скупштина Србије и  Информативна служба Савеза Срба из региона

(Да отворите слику у пуној величини кликните на њу)