27. 7. 1941. године – ДАН УСТАНКА У ХРВАТСКОЈ

У петак 28. 8. 2020. године, у ДОМУ РВИ Београда Удружење бораца, потомака и поштовалаца НОР-а, 6. Личке пролетерске дивизије „Никола Тесла“ и 35. Личке ударне дивизије обиљежило је  27. 7. 1941. године – Дан устанка Српског народа Лике и БиХ (Босанске Крајине), али и Дане формирања личких партизанских НОУ бригада.

Дан устанка народа Хрватске се слави у спомен на оружану побуну против усташких злочина над Србима у Лици који је започео нападом на жандармерију у Србу 27. 7. 1941. Радило се о масовном устанку герилских јединица и народа котара Доњег Лапца покренутог од стране Комунистичке партије Хрватске. Почетак тог устанка се славио од 1945. до 1990. као републички празник – Дан устанка народа Хрватске, а обиљежава се и данас прославом Дана устанка народа Лике, у Србу.

Марија Обрадовић, предсједница Удружења  је обавијестила присутне да је преминуо борац Миле Маљковић, након чега је њему и осталим страдалим борцима одата почаст минутом ћутања.

Након што је поздравила госте Обрадовићева је отворила свечану сједницу, те је Вељко Жигић замјеник предсједнице,  прочитао реферат и на самом почетку указао да устанак треба посматрати у контексту проглашења Независне Државе Хрватске и њеног геноцидног поступања према Србима.

– Цитираћу Милу Будака министра НДХ, у Крижевцима, 6. маја је рекао: „… ми смо држава двију вјера, католичке и муслиманске“. Томе је у Вуковару (8. јуна) додао: „нека (Срби, православни) знају, наша је лозинка: или се поклони или се уклони“. Коначно, Будак је у Госпићу изнио цио антисрпски геноцидни програм НДХ: „Један дио Срба ћемо побити, други раселити, а остале превести на католичку вјеру и тако претопити у Хрвате.

Жигић посјећа на масовна и монструозна убијања Срба, на покатоличавање, застрашивање, малтретирање и пљачку.

– Устанак, и то масовни устанак, дигнут јуна 1941. године, у источној Херцеговини, и устанак, и то још масовнији, дигнут крајем јула 1941. у Србу и Дрвару, има узрок у терору (и геноциду) Независне Државе Хрватске над Србима. Устанак је дигнут тамо гдје је Срба било „мало више“, а хрватских усташа недовољно да их на брзину похватају и побију. Западнобосанско-лички устанак је јединствен, а центар му је био у Дрвару. Исти му је узрок, исти су учесници, исти програм. Резултат устанка је значајна слободна територија у већинском српском крају и двомјесечна устаничка држава.

Устанак је премашио иницијална очекивања комуниста јер су већ након првог дана устанка, устаници имали под контролом простор од 2.000 километара квадратних, с једне и друге стране Уне. Четвртог дана устанка под контролом устаника нашао се простор од укупно 3.000 квадратних километара и укључивао је локална средишта Дрвар, Доњи Лапац, Босанско Грахово и касније Кулен Вакуф.

Поред обиљежавања Дана устанка на свечаној сједници обиљежен је и Дан формирања бригада.

Прва личка пролетерска народноослободилачка ударна бригада Марко Орешковић је формирана 8. јула 1942. године у селу Тоболићу код Слуња, на Кордуну, као Прва ударна бригада Прве оперативне зоне Хрватске, од личких батаљона Марко Орешковић и Вуксан Пекиша, Другог батаљона Првог кордунашког НОП одреда и Ударног батаљона Банијског НОП одреда. Тада је имала нешто преко 1.100 бораца.

Друга личка пролетерска народноослободилачка ударна бригадаје формирана 18. августа 1942. године, у Лаудоновом гају код Бунића – Кореница, као Друга бригада Прве оперативне зоне Хрватске, од батаљона из личких партизанских одреда – Стојан Матић, Огњен Прица, Мићо Радаковић и Ударног батаљона, укупне јачине око 1.200 бораца.

Трећа личка пролетерска удрана бригада формирана је средином септембра 1942. године у Могорићу, као Девета бригада Хрватске, од батаљона Велебит, Бићо Кесић, Мирко Штулић и Крбава, са око 900 бораца.

Предсједник СУБНОР-а Београда Бора Ерцеговац обавијестио је присутне да је 18. јуна одржана Изборна сједница СУБНОР-а Србије, за предједника је изабран генерал Видосав Ковачевић и нови органи, а и Статут нови је усвојен.

– Колико добро раде секције 6. Личка и 8. Кордунашка говоре чиењице да је у предсједништву СУБНОР-а Србије Ђуро Шкаљац (предсједник Удружења 8. Кордунашке), у Надзорном одбору је Марија Обрадовић предсједница 6. Личке, и у Извршном одбору је Раде Обрадовић из 6. Личке.  СУБНОР Града Београда у коме дјелују наведене секције и Удружења одаје признање раду ових удружења. 6. Личка, 8. Кордунашка и Прва ролетерска бригада су перјанице рада СУБНОР-а Београда.

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта се осврнуо на то како у Хрватској гледају на Устанак у Србу.

– Већина Хрвата и све значајније хрватске странке сматрају да Срби у Србу нису подигли антифашистички устанак, да нису водили антифашистичку борбу, него да је то био устанак српских фашиста чији је циљ био рушење НДХ и етничко чишћење хрватског народа.

Констатације Хрватске да су Хрвати најмасовиније учествовали у устанку, 1941. године не одговарају чињеницама да је већина Хрвата била у оружаним снагама НДХ.

– Национална структура Првог крајишког корпуса које су чиниле 6. Личка, 7. Банијска и 8. Кордунашка ј била да су 95 посто бораца чинили Срби, а национална структура Другог крајишког корпуса  из љета 1943. је да је 65 посто бораца било српске националности.

Хрвати су масовније се прикључивали партизанима тек од друге половине 1944. године када је било потпуно јасно ко у рату побјеђује.

– Међутим и на самом крају завршетка Другог свјетског рата и даље је већина Хрвата била у оружаним снагама НДХ, преко 200.000 Хрвата је било у усташама, домобранима… Према подацима историчара Голдштајна од 30. новембра 1944. године свега 73.000 Хрвата је било у партизанима.

Ђуро Шкаљац се сложио са претходним говорницима да је устанак посљедица усташке пропаганде, масовних погубљења Срба.

– На Кордуну је преко 10.000 људи жена и дјеце убијено у првом дијелу 1941. године. Зато вас молим да организујемо што више оваквих скупова на којима ћемо евоцирати успомене на борце и на страдале цивиле.

Дане Познић дошао је из бачког Грачаца са својом пјевачком групом.

– Драго ми је што сам дошао да увличавамо данашњи дан. Бачки Грачац се налази у општини Оџаци. Село се колонизирало 1945. године послије Другог свјетског рата. Од тада његујемо нашу традицију, пјесме и не можемо да заборавимо завичај.

Познић је уручио захвалницу предсједници Марији Обрадовић, Вељко Жигићу домаћу ракију и на крају по ријечима Марије Обрадовић, најљепши поклон, личку тамбурицу.

Међу гостима су били предсједник Прве пролетерске ударне дивизије и СУБНОР-а Савски венац пуковник Зденко Дупланчић, чланови Седме банијске, Осме кордунашке и представници Крајишких бригада.

Поред пјевачке групе из Бачког Грачаца, наступили су и Ћиро Личка Калдрма – Дрвар.

Текст и фото: Драгана Бокун