„Њихова се права, слободе и достојанство крше у срамној тишини многих у свијету. Са кризом проузрокованом вирусом корона они су сада двоструко угрожени, јер ако се вирус буде проширио по српским срединама, последице би могле да буде катастрофалне. Здравствени систем у енклавама је у много лошијем стању него у остатку Србије, а питање је како би се односио косовски здравствени систем према српским пацијентима у случају епидемије, поготову кад би требало, као у Италији, да се бира ко ће добити лечење, а ко не, истакао је Гујон.

*Колико је ово што се дешава успорило помоћ коју ви уз помоћ ваше хуманитарне организације достављате Србима са Косова?

– Ми настављамо да радимо иако су услови још тежи него раније. Видим већ сада тренд наглог смањења донација у Француској јер су људи забринути, не излазе из куће и не могу да пошаљу као обично чекове поштом. То је случај и са свим другим хуманитарним организацијама у Француској, што доводи директно у питање више пројеката. Али пољопривредни пројекти не смију да стану јер они омогућавају људима да произведу храну за цијелу годину, па и за следећу зиму. Ако им не помажемо сада, можда они неће имати довољно хране за неколико мјесеци. То је оно што морамо да избјегнемо и зато сам апеловао на све људе добре воље, како у Француској тако и у Србији, да наставе да помажу Србима на Космету.

*Каква је тренутно ситуација у Француској, видјели смо да сте недавно твитовали и да је Жак Огар заражен?

– Велики пријатељ Србије и носилац највиших државних одликовања пуковник Жак Огар је заједно са супругом оболио од вируса корона. Зараза се, нажалост, шири по Француској и многи се плаше да им се не деси италијански сценарио. Недостају респиратори, маске, дезинфекциона средства и још многе друге неопходне ствари за борбу против вируса. У предграђу великих градова се мјере изолације углавном не поштују, а полиција није до сада успјела да ријеши тај проблем. Корона, како у Француској тако и у цијелом свијету, показује сурову реалност у којој живимо и истиче проблеме наших друштава за које многи нису ни знали.

*Да ли ће овај вирус промијенити односе у Европе, како унутар ЕУ, тако и ван ње?

– Ова криза показује, нажалост, недостатак европске солидарности. Не само са земљама кандидатима већ и унутар Европске уније. Она дјелује немоћно и поприлично изгубљено, као да не зна како да се носи са кризом. Политичари из ЕУ имали су 70 година мира и 30 година потпуне доминације након пада Берлинског зида да направе функционалну, ефикасну и демократску Европу. Умјесто тога, одлучили су да направе велико бирократско тржиште и да тргују… Сада је цијела Европа разједињена и зависи од Кине, гдје се производи 80 одсто љекова које конзумирамо. Прије 30 година било је обрнуто. Каква штета! То говорим без икакве сласти, као грађанин Европске уније који гледа с невјерицом на изгубљено вријеме и протраћену историјску шансу да ЕУ буде синоним за моћну вишевјековну европску цивилизацију, а не на скуп правних аката и неолибералних вредности.

*Да ли овај вирус може да изазове свјетску економску кризу?

– Нисам стручњак за економију, али не видим како ће свијет моћи да избјегне још једну свјетску економску кризу. Мислим да ће се свијет промијенити и да ћемо се полако враћати из крајности до које смо стигли глобализацијом. Не може све да се производи у Азији зато што је тамо јефтиније и зато што ће неко имати већи профит због тога. Циљ државе је да штити своје грађане, а не да вјечно трчи за што већим имагинарним БДП-ом. Због вируса корона наша европска друштва ће се сјетити старих ријечи: границе, стратегија, суверенитет.

Преузето са: ИН4С