Четврт вијека од „Олује“: Дан за сјећање, тугу, парастосе и паљење свијећа

Прошло је пуних 25 година од једног од најтужниих догађаја у модерној историји када је током војне акције „Олуја“ из крајева у Хрватској, у којима су вековима живели, протерано више од 250.000 припадника српског народа. Ово је дан за сећање и тугу, за парастосе и паљење свећа и туговање за више од 1.700 погинулих и несталих, од којих се за 770 ни дан данас не зна шта се са њима десило и где им је гроб.

Ратови 90-тих година прошлог века на простору некадашње Југославије довели су до великог таласа избеглица из крајева бивше СФРЈ у Србију. Уточиште, сигурност и нови живот потражило је близу 618.000 Срба из Хртавске и БиХ, а након бомбардовања 1999. и више од 200.000 интерно расељених са Косова и Метохије.

И после четврт века, није се много одмакло у успостављању климе поверења пре свега зног чињенице да се Србима протераним из Хрватске ни после толико година не признају њихова имовинска и друга права, а онај мали број њих који се вратио, живи у атмосфери националне нетрпељивости. Упркос томе што Срби у Хрватској данас имају и своје представнике у Влади и Сабору, остала су нерешена бројна питања: није обновљена уништена имовина, није враћено одузето пољопривредно земљиште српским власницима, Република Хрватска није спровела Уставни закон о правима националних мањина којим се Србима гарантује пропорционална заступљеност и запошљавање у органима државне управе, полицији, правосуђу и другим јавним институцијама, нису исплаћене пензије.

Комесаријат за избеглице и миграције је свих ових година радио како на стамбеном збрињавању тако и економском оснаживању избеглица и интерно расељерних лица. Држава Србија је најпре прихватила више од 60.000 људи у 700 колективних центара, који су днас сви осим једног затворени, да би током година стамбено збринуала 22.330 породица и економски оснажила додатних 21.000 породица, из буџета Републике Србије и обезбеђених донаторских средстава.

Кроз Регионални стамбвени програм, који је у пуном замаху, до сада је кров над главом обезбедио за више од 5.000 породица, завршене су зграде у 33 локалне самоуправе а градилишта су отворена у још 20 општина и градова. Усељен је 1.361 стан, дедељено 1.865 пакета грађевинског материјала, изграђено 290 монтажних кућа и купљена 1.344 сеоска домаћинства за избвеглице из БиХ и Хрватске.

Комесаријат за избеглице и миграције Републике Србије захваљује се свим донаторима и међународним организацијама на додељеним средствима за решавање стамбених потреба избеглица, али напомињемо да се не смеју заборавити нерешена отворена питања која отежавају постизање трајних решења за избегличку популацију, као и стамбене потребе и нерешена друга питања више од 200.000 интерно расељених са Косова и Метохије.

Република Србија сматра да наставак активности на спровођењу анекса Е и Г Споразума о сукцесији има висок приоритет, као и остале активности које воде решавању избегличких проблема. У том смислу очекујемо даљу подршку међународне заједнице.

Помен жртвама биће одржан 5. августа 2020. у 11 сати у Цркви светог Марка у Београду као и у многим местима широм Србије.

Преузето са: banija.rs

Нема коментара

Напишите коментар