Други сусрет генерација ђака Основне школе са подручја Бучја код Пакраца

Сусрет свих генерација  Основне школе „XII Пролетерске ударне бригаде“  Бучје код Пакраца у Западној  Славонији  организован је у Борчи 12. октобра у ресторану „Фиделс  Ко“ познатијег  као ресторан „Код Моме“. Овом приликом организатори су обиљежили и дан ове легендарне школе која је опљачкана, порушена и запаљена 1991. године од стране Усташа када су сви Срби са простора Западне Славоније протјерани и расељени  широм Србије, Републике Српске или широм свијета.

На дружењу се окупило 50- так некадашњих другова и другарица из школских клупа, али и њихових учитеља  из Бучја и из других подручних школа које су биле у њеном саставу, а то су школе у  селима  Главица, Цикоте, Рогуље, Бранешци, Кричке, Г.Д. Граховљани, Г. Шуметлица, Ново Село и  Драговић.

Дружење су  организовали ђачићи  првачићи давне 1963/1964, а на почетку  присутне је поздравио један од организатора Нинко Тарбук који се захвалио свима који су дошли, посебно онима који су за ову прилику прешли велики пут чак из Аустралије, Њемачке, Аустрије итд.  Тарбук је пренио поздраве учитеља Драгољуба Марковића Геџе, Анице Марковић, Ђорђа Заклан Ђоко, Милана Гравара, Паје Ћасића који нису могли присуствовати дружењу, као и замјеника градоначелника Пакраца Николе Ивановића који је својим земљацима поручио да се у школама у Цикотама и Рогуљама завршава увођење струје и воде, те да је за Бјелајце пројекат у току, као и да се ради пројекат за подизање православне цркве у Бучју.

Говорећи о самој школи која носи назив легендарне XII Пролетерске ударне бригаде из Славоније Тарбук је подсјетио да је овај крај познат као слободарски.

„Бучје јеувијек био  познат под називом „Мала Србија“  или „ Мала Влашка“ чак и у вријеме Аустрогарске. Легендарна бригада  је у току Другог Свјетског рата заједно са XVI, XVII, и XVIII, чинила  XII Славонску дивизију и VI Славонски корпус.  Овај крај је од 1942. године био слободна територија која је примила избјеглице и дјецу са Козаре који су ту остали до краја рата. Овај датум има још једну симболику. 11. oктобра се обиљежава годишњица формирања легендарне бригаде која је 1942. gодине основана у селу Будићи на подручју општине Пакрац. Наша школа, иако је рушена у Другом Свјетском рату, затим  поново изграђена 1968.године када је и добила овај назив постојала је  до 1991. године, када је и школа и сва српска села спаљена и опљачкана. Данас је у Бучју врло мало кућа и повратника, углавном старијег становништва…“, испричао је Тарбук који данас из Београда комуницира са својим пријатељима из родног краја и школе углавном преко Фејсбука и Вибера.

„На тај начин смо се и организовали за ово дружење, а с обзиром на интересовање, надам се да ћемо га још дуго организовати“, поручио је Тарбук.

Један од организатора је и Жељко Продановић који је из Пакраца дошао 1995. године, а данас живи у околини Панчева. Продановић није крио одушевљење што је срео многе другове из школе, а неке није ни препознао после толико година.

„Циљ нам је да се редовно срећемо, сјећамо лијепог периода током школовања и дружења и да нас буде што више, а ко има жељу нађе начина и да дође“, рекао је Продановић.

Своје ђаке поздравио је учитељ Перо Ацан и изразио задовољство што су се окупили после 30 година од завршетка школовања.

„Многи ме памте по добру, али неки и по лошим оцјенама, што је било  у опису мог посла. Драго ми је што је из наше школе много ђака успјешно завршило школовања  и што је много оних који су стигли до професорских  позиција, а кренули су из једне мале сеоске средине. Наши ђаци су постизали завидне резултате на бројним спортским такмичењима, стигло се и до републичког нивоа у то вријеме, на шта сам поносан“, закључио је учитељ и наставник Ацан, коме су ђаци шаљиво замјерили што није донјео „шибу“.

Своје земљаке поздравио је  и предсједник Удружења Славонаца у Београду Зорислав Шимић и некадашња ученица школе из  Бучја  Неда Станковић.

Након лијепих  ријечи, евоцирања успомена и сјећања на ђачке дане,  дружење је настављено уз богату вечеру и музички репертоар подмлађеног оркестра „Звуци завичаја“. Заорила се крајишка пјесма, заиграо Славонски Тарабан, Бећарац, Логовац, Заврзлама, плесало се и пјевало до касно у ноћ уз поздрав „Видимо се идуће године у исто вријеме“.

 

новинар „Српског кола“

Весна Пешић

 

Скола је иначе носила назив наше легендарне XИИ Славонске бригаде из другог свјетског рата, а уништена је, запаљена и опљачкана од стране усташких бојовника крајем децембра *91 и почетком јануара 1992. године, након првог и највећег егзодуса Срба са простора Западне Славоније.

 

Дружење ће се одрзати у ресторану *ФИДЕЛС КО* или како је у народу познат *Код Моме, код Момчила*

Коментари
  • Avatar

    Sva ova sela znam po pričama moje mame. Tetak Vasilije Petrovićje bio sveštenik u Bučju proteran u Srbiju 1941 . Mama se kod njih verila za ogromnim stolom u Vladičinom dvoru. Tużno je kako su se okomili na nas. Ujaka su Dušana Tadića ubile ustaše. I baka Marija je nastradalla u Jasenovcu.Patologija fašizma se održala jer nikad nije bilo konfrontacije sa istinom i psihoanalize u Hrvatskoj. Rad sa otporim istini je bio nemoguć jer je to bolan proces kome pobednici nisu hteli da se podvrgnu. U Nemačkoj su morali jer su ih Amerikanci vodili da vide logore i orga nizovali entnacifikaciju.

    субота, 19. октобар 2019.

Напишите коментар