Друштво које окупља 2500 чланова
Интервју са председником СКД Просвјета Николом Вукобратовићем.
На изборној седници одржаној 23. новембра 2024. године Никола Вукобратовић једногласно је изабран за председника Српског културног друштва Просвјета.
Последњих неколико месеци на челу сте Српског културног друштва Просвјета, шта за Вас представља преузимање функције председника поменутог друштва?
Српско културно друштво Просвјета је једна од кључних организација српске заједнице у Хрватској, и по свом хисторијском значају, и по улози коју игра данас. Бити на челу такве српске институције у Хрватској, која окупља око 2500 чланица и чланова широм земље, је велика част и одговорност. Захвалан сам члановима на указаном поверењу. Осећам, наравно, велику одговорност да водим организацију заједно са остатком руководства, на начин на који то захтева ситуација у којој се налазимо.
Можете ли нам укратко представити рад и значај СКД Просвјета? Да ли ново руководство Просвјете значи и одређене промене у функционисању друштва?
Друштво делује у различитим пољима. Имамо значајну улогу у систему мањинског образовања, посебно модела Ц, а оно је један од темеља будућности заједнице. Међутим, основа рада друштва је културни аматеризам, који у различитим пододборима укључује фолклор, драмско, ликовно, музичко стваралаштво и друго. Тај аматеризам настојимо надоградити и понудом оног што се обично назива високом културом. Поред тога, једна од основних активности Просвјете је издаваштво, а с њим су повезане и наше библиотеке, часописи Бијела пчела и Просвјета. Поред свега тога, што је важно, наши пододбори су често и једно од кључних места друштвеног живота у одређеним местима. Последњих година Просвјета је, заједно са другим српским организацијама и пред изазовом да културне активности наше заједнице подигне на виши ниво, преко наших новоизграђених културних центара и оних који се још граде. То су ствари којима се сада интензивно бавимо.
Више од 80 година успешно делујете на очувању и промицању културне баштине, образовања и идентитета српске заједнице у Републици Хрватској. Колико је захтевно данас деловати?
Наше Друштво се, као и друге организације, налази у ситуацији у којој нам је протеклих неколико година деловање олакшано, пре свега осигуравањем материјалних средстава за наш рад. С друге стране, неки стари проблеми остају исти. То укључује непријатељско расположење у неким срединама, које је мање проблем ако долази од појединаца, а знатно већи проблем ако долази од званичних власти на локалу. Део тог проблема је изразито старење наше заједнице, које није толико последица ниског наталитета, колико бега младих људи од идентитета и потребе за конформизмом услед друштвено нормализираног анимозитета према Србима. Наш је задатак у овом периоду да осигурамо квалитетну инфраструктуру и организацијску структуру наших институција, укључујући Просвјету, као и да радимо на подмлађивању кадрова. То су предуслови за одржавање заједнице у будућности.
Имате више од 50 пододбора широм Републике Хрватске, колико је тешко кординисати њима?
Наши пододбори, којих је готово 60, имају високу разину аутономије. Али руководство Друштва ипак има обавезу да пази, не само да се активности у пододборима одвијају регуларно, него и да међуљудски односи буду на доброј разини и да се квалитета деловања непрестано унапређује. У смислу чланства, Просвјета је можда најмасовнија српска организација у Хрватској, што је велико богатство, али вуче са собом и велике обавезе.
У Вашем издању бројни су часописи, књиге, монографије и зборници радова који доприносе богатству културне баштине. Шта бисте издвојили из тог фундуса?
Поред наше централне публикације која се зове исто као и Друштво – Просвјета, и нашег часописа за децу Бијела пчела, Друштво издаје и две научне, односно популарно-научне публикације: Артефакте и Летопис. Код књига изданих прошле године, у белетристици бих издвојио Приче уз ватру Александра Тутуша, а у научној литератури Налажења Станка Кораћа аутора Душана Маринковића, што је рад од великог значаја за хисторију и српске и хрватске књижевности, али и за хисторију нашег друштва.
Како бисте описали сарадњу са другим организацијама и институцијама Срба у Републици Хрватској?
Просвјета настоји одржавати добре односе са свим наших институцијама. Задовољан сам уопштено јединством које постоји у заједници задњих година, а које је данас, можда и више него пре, наша егзистенцијална потреба и обавеза. Вероватно најуже сарађујемо са нашим централним представничким телом – СНВ-ом, али такође јачамо и сарадњу са Црквом, као и СДФ-ом, ЗВО-ом, Привредником… На локалу често постоји висок ниво преклапања у деловању пододбора, ВСНМ и других организација, што је сасвим у реду.
Да ли постоји сарадња са матичном државом и да ли је нешто потребно оснажити када је у питању веза са матичном државом?
Сарадња Просвјете са институцијама Србије постоји, посебно у пољу образовања, али и у другим пољима. Било би добро да су и односи између двају држава бољи, што би олакшало и положај српске заједнице у комуникацији са Србијом. Што се тиче финансија, главни извор финансирања наших активности остаје државни прорачун РХ, што је сасвим у реду, јер Срби у Хрватској углавном и плаћају порез овде. Везе са институцијама, посебно културним институцијама у Србији, су нам важне због повећања квалитете наше културне продукције и јачања културних веза између двају народа, што се логично намеће и као наш интерес.
Шта бисте издвојили од програмских активности, очекује ли нас у наредном периоду нешто ново у односу на досадашње програме?
Свакако ћемо радити на томе да задржимо све наше успешне програме, али ћемо такође јачати кадрове који би могли квалитету наших програма подићи на виши ниво. Наравно, у наредном периоду карактер наших програма се нужно мења, посебно што сада садржајем требамо пунити и наше културне центре које сам споменуо раније. Такође, планирамо уложити додатан напор у оживљавању наших активностима у срединама у којима већ неко време нисмо активни, а где живи значајан број припадника нашег народа. То укључује бројне веће и мање градове у којима су Просвјета, али и друге наше организације, слабије видљиве.
Аутор: Маја Милановић
Извор: срби.HR