Етно-кутак Срба Кордунаша у Чонопљи код Сомбора – Нашој дјеци да знају ко су им преци

У малом мјесту Чонопља код Сомбора налази се право благо народне традиције Срба Кордунаша, који су се од 1945. године досељавали у ове крајеве, вјешто упаковано у етно- кутак смјештен у оквиру просторија КУД-а „Вук Караџић“.

Поводом 50. годишњице рада КУД-а „ Вук Караџић“ , 2002. године направљена је скромна поставка која представља живот предака у њиховом завичају Кордуну са циљем да се за сваки јубилеј додаје нови дио грађе, како је за „Српско коло“ испричала предсједница КУД- а Милка Боснић.

„Наш етно-кутак представља различите сегменте из живота наших предака, али и филозофију живота, опстанка и трагичних догађаја по ко зна који пут. Ријетко који народ има тако бурну, херојску и страдалничку прошлост , али врло неизвјесну будућност. Готово да нема генерације која се није помјерила са свог огњишта. Вољно или невољно наши преци , а сада и дјеца имају поглед само у једном правцу, западна цивилизација и богатство живљења. Свако помјерање је уништавање наших корјена , нашег идентитета. Када је проблем истраживати своје поријекло, везујемо се за географске појмове , регије посљедњег пребивалишта и тиме се одричемо суштинског идентитета да смо Срби са трагичним бројем завичаја насталих сеобама. Шта значи за трећу генерацију рођених у Војводини бити Кордунаш, Личанин , Банијац или постати Бачванин, Сријемац, Банаћанин? То је брисање сваке ћелије у мозгу и да су забране Аустроугарске царевине и данас на снази: Нема контакта расељених са родним крајем , фамилијом , нити било каквог трговања и веза. Под тим условима и наши преци прихватише идентитет Крајишника, а модерним одијевањем и утицајем панонске и алпске зоне губимо највјеродостојнији идентитет, народну ношњу, обичаје и језик. Фолклористика то не прихвата јер свака шара, украс на ношњи, пјесма и посебно игра открива поријекло народа расељеног по просторима бивше нам домовине. Сваки етнограф ће брзо открити право поријекло Срба и под којим су условима досељени на територију Западног Балкана. То је био основни разлог што смо основали овакав етно- кутак“, навела је Милка Боснић која са максимално залагања води и овај КУД, који је кроз својих педесет година постојања учестововао на бројним домаћим и иностраним фестивалима и концертима чувајући идентитет Срба Крајишника.

„Народна традиција у школама не смије се свести на пар архаичних пјесама , предмета или прича. Она мора приказати узрочно посљедичне везе предака и потомака и оставити у аманет млађима да испитују, истражују и добију адекватна знања ко су, одакле су и коме припадају“, подвукла је Милка описујући затим све оно што смо видјели у етно- кутку.

„ Огњиште. То је централно мјесто и жила куцавица породице, фамилија, задруга. Жена вјечитих војника носила је терет подизања и чувања дјеце и старих. Скромно, примјенљиво, најчешће израђено у домаћој радиности и виспрено располагање. Мало је довољно! Добро организован живот и вријеме дало је свима подједнаке обавезе и награде. Усамљене и предане породици жене и мајке су хероји које су ноћи проводиле уз разбој и петрлејску свјетиљку и сву своју љубав и креативност уткале у шаре везених пешкира , шареница и биљаца, у ношњу коју данас потомци ријетко препознају као свој идентитет“, даље је објашњавала Милка показујући екипи „Српског кола“ предмете, вез и све оно што су сачували и у овај простор изложили Крајишници Кордунаши у Чонопљи.

„Кордун је простор страдања нашег рода, најквалитетнијег дијела становништва као и Лика и Банија… Иако сви користе знања најумнијих наших предака, никада их нисмо истакли и односили се са заслуженим пијететом“, закључује своје, слободно речено, сликовито предавање о етно- кутку коме је сама највише и допринијела.

„ Наш је циљ да поставку проширимо издањима дијела наших земљака, те да млађима омогућимо истраживања и проширења свијести о себи самима, о Сави Мркаљу, Николи Тесли, Гојку Николишу, страдалницима у логорима и ратовима, али и даровитости писања стихова и прозе те нашег културног блага које морамо заштитити као наш идентитет. Потребно нам је развијати понос припадања тврдим Динарцима које је живот научио да опстају гдје нема услова и времена за плакања. Зато смо опредјељени да донаторска ликовна колонија за „Привредник“ Загреб буде подстицај за стипендирање младих ученика и студената српског рода у Републици Хрватској“, поручила је Милка Боснић на крају.

КУД „Вук Караџић” је Повељом о сарадњи са Привредником од 2014.године организује ликовну колонију са сликарима из Србије под називом „Привредник Загреб“ са циљем да средства од аукције иду у фонд за стипендирање српске дјеце, ученика, студената и постдипломаца у Хрватској, а са слабијим материјалним стањем. До сада Привреднику је предато укупно 70 слика.

новинар „Српског кола“
Весна Вуковић


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк