„Матица - дијаспора“

Одржана манифестација „Матица – дијаспора“ и свечана сједница Завичајног удружења Срба „Коријени“ у Сомбору

Завичајно удружење Срба „Коријени“ из Сомбора обиљежило је јубилеј 10 година рада низом активности у оквиру чега је одржана и манифестација „Матица- дијаспора“ од 12. до 14. октобра у Сомбору. Манифестацију је подржао и Покрајински фонд за избјегла, прогнана и расељена лица, као и Град Сомбор.

Према ријечима предсједника Удружења Душана Секулића ова манифестација традиционално се одржава и има циљ да окупи сва удружења из Србије и окружења која чувају и његују језик, писмо, обичаје и културу српског народа.

„Прије десет година група ентузијаста се окупила са идејом да оснујемо удружење које има такав циљ.Посебно желимо да акценат ставимо на чување културе и обичаја Срба који су од 1945. годинe па наовамо насељавали ове крајеве, који су у последњих 70 година доста пропатили. Ми у току године имамо још неколимо манифестација, организујемо пливање за часни крст овдје у Сомбору, организујемо Васкршњи сабор за дјецу , имамо манифестацију „Ћирилица пише срцем“, затим „Русија у срцу Сомбора“ заједно са удружењем Српско-руског пријатељства, бесплатне часове руског језика, ту су и „Завичајне игре“ за Светог Илију… Дакле имамо много програма“, навео је Секулић, додајући да њихово Удружење увијек узврати посјете својим колегама који долазе из Власенице, Дервенте,Добоја, Бјељине, Шида, Горњег Милановца, Франкфурта, Будимпеште, Словеније, Македоније итд.

Првог дана манифестација је отворена у сали Српске читаонице „Лаза Костић“ гдје је одржана промоција књиге Даре Радојевић из Горњег Милановца „Очеве приче“, док је слиједећег дана прије подне одржан округли сто под називом „Трагови у времену – побједа Србије у Првом Свјетском рату“поводом обиљежавања сто година од завршетка тзв. Великог рата. Уводничар у ову важну тему била је професорка Мила Ћатовић која је говорила о основним догађајима у Првом свјетском рату као мотивима у култури Срба.

„Датум који је веома значајан за Сомбор је 13.новембар 1918. године када је српска војска први пут умарширала у град. То је био велики празник јер је тада Војводина ушла у састав Краљевине Србије. Ова тема и ова година је веома важна. Први свјетски рат остао је забиљежен као најкрвавији са највећим бројем жртава. Србија је изгубила трећину свог становништва. О српском војнику, његовој храбрости и издржљивости писали су многи писци и књижевници“, рекла је Ћатовић прочитавши текст који је био намењен касарни у Сомбору под називом „13.новембар“, а кроз који су се присутни учесници још једном подсјетили великих побједа, пробоја Солунског фронта, Кајмакчалана и низа других величанствених побједа до ослобођења свих српских земаља.

Мр Влада Ђурковић, професор географије, приближио је присутнима за округлим столом однос потомака према претцима као и политичке посљедице и промјенe граница у Бачкој.

„Иако је Војводина припојена Србији послије Првог свјетског рата, можемо закључити да је Србија изгубила рат у Војводини. Зашто? Зато што је нови краљ Александар одрекао се после тих сјеверних дијелова и градова. Рецимо Печуја, који Мађари и дан данас зову Сјеверна Пећ, јер је град насељен од трговаца који су долазили из Пећи. То је према мом мишљењу наша национална срамота да тај град зовемо Печуј. Тамо су остале све наше архиве, тако да ни не постоји свједочанство да су Срби тамо и били. Такође читава Барања је била изузета из Војводине“, објаснио је Ђурковић у свом излагању.

О догађајима и важним личностима из Великог рата за округлим столом разговарали су кжижевници, Зорка Чордашевић из Франкфурта, Жељка Игњатић и Биљана Добриловић из Добоја, Марко Марковић из Горњег Милановца, Драгана Меселџија из Будимпеште и Жељко Кукић из „Културне заједнице Крајине“ из Београда. Са округлог стола поручено је да су на овај начин сачувана свједочанства о побједи Србије али и његовање идеје државотворности.

У наставку је одржан књижевни сусрет на којем је 26 пјесника из Србије, региона и дијаспоре, конкретно из Републике Српске, Њемачке и Мађарске говорило своје стихове углавном патриотског карактера. Посебну пажњу „Српском колу“ привукле су пјесме о првом концетрационом логору за Србе који је направљен у Добоју у Републици Српској 1915.године. Пјесникиње Жељка Игњатић и Биљана Добриловић из Добоја појасниле су да је у том логору у једном дану убијено 643 дјеце а укупно је било око 45 хиљада жртава.

Пјесник Тубић Момчило из Бјељине први пут је учесник сусрета ове годин, а његово књижевно друштво „Јован Дучић“ такође организује четири до пет пута годишње сусрете пјесника из Србије и Републике Српске у Бјељини.

„Ми се сусрећемо на сличним догађајима, али овдје сам први пут и веома лијепо се осјећам. Чули смо добру поезију, организација је одлична, а ја сам се представио са неколико родољубивих пјесама“, рекао је Тубић за „Српско коло“ који је громогласан аплауз добио за пјесму „Прелијепа моја Српска“.

Културни миље града Сомбора гости су затим упознали посјетивши Градски музеј.

Свечана сједница Завичајног удружења Срба „Коријени“ поводом 10 година постојања и рада одржана је истог дана у сали Старе Градске куће, а након обраћања предсједника Душана Секулића приређен је културно-умјетнички програм у коме су учествовали хор Православне црквене општине Сомбор „Св. цар Константин и царица Јелена“, пјевачка група „Лазарице“ из Пригревице, КУД „Вук Караџић“ из Чонопље и КУД „Никола Тесла“ из Бачког Брестовца.

На свечаности додјељене су повеље удружењима за чување и његовање језика, писма, културе и обичаја српског народа и то Православној црквеној општини Сомбор, Српској читаоници „Лаза Костић“, Фонду за избјегла и прогнана лица из Новог Сада, Спортском савезу града Сомбора, Дому ученика средњих школа, Геронтолошком центру, Српском националном вијећу из Вуковара, Пјевачкој групи „Чауши“, КУД-у „Вук Караџић“ из Чонопље, КУД-у „Никола Тесла“ из Бачког Брестовца, Књижевном клубу „Луча“ из Власенице, Књижевном клубу „Саловање“ из Шамца и Књижевном клубу „Запис“ из Горњег Милановца.

Током трајања манифестације у читаоници „Лаза Костић“ у Сомбору била је приређена и мини изложба о Првом свјетском рату, а такође и изложба Историјског архива Војводине исте теме уз приказ српско- хрватских односа од 1848. године.

новинар „Српског кола“
Весна Вуковић

Нема коментара

Напишите коментар