АКТУЕЛНО:

ФЕЉТОН: КОЛОНИЗАЦИЈА КРАЈИШНИКА У КИКИНДСКОЈ ОПШТИНИ 1945- 1948. (1)

ПРИПРЕМА ЗА КОЛОНИЗАЦИЈУ ДИНАРАЦА


У двадесетом веку у Банату и Војводини догодиле су се три велике сеобе Срба из Динарских крајева. Прва је била после Првог светског рата тзв. добровољачка колонизација, друга тзв. партизанска колонизација после Другог светског рата и трећа крајем прошлог века тзв. избегличка миграција. Хиљаде Срба из свих динарских крајева стално су се настанили у кикиндској општини, интегрисали и заједно граде срећнију будућност. Овај фељтон Душана Дејанца је први озбиљан истраживачки рад о масовној другој колонизацији и велики допринос подсећању на велику сеобу која се збила пре седамдесет година.

Редакција


Душан Дејанац

Други светски рат био је најстрашнији рат, са највећим људским жртвама и природним разарањима у историји људског друштва који је однео десетине милиона људских живота. Велика разарања и страхоте доживео је и српски народ који је живео у динарским крајевима. Нова власт Демократске федеративне Југославије, одмах по ослобођењу земље и окончању Другог светског рата маја 1945. године, почела је са интензивним припремама на обезбеђењу услова за нормалан живот људи. Једна од првих великих и трајних акција било је решавање сељачког питања и колонизација становништва из уништених крајева у Војводину. Та прва велика мера била је одлука Привремене владе ДФЈ од 23. августа 1945. године којом је донет Закон о аграрној реформи и колонизацији, а нешто касније, 8. септембра донета је и Уредба о насељавању бораца из динарских крајева у Војводину. Истог дана основана је у Новом Саду и Комисија за насељавање бораца у Војводини. За председника комисије изабран је потпуковник Димитрије Бајалица.

 

Савезна колонизација у Војводини


Законом и уредбама одлучено је да савезна колонизација у Војводини обухвати насељавање бораца НОР-а и њихових породица из свих република тадашње државе. Они ће се населити у напуштене куће и имања одбегле немачке народности. Истовремено, вршиће се и тзв. унутрашња колонизација бораца из саме Војводине. У циљу брзог извођења колонизације, на седници Аграрног савета 8. септембра утврђени су рејони у Војводини за насељавање бораца. У Банату је одлучено да се борачке породице из Босне и Херцеговине населе у срезовима Петроградском, Великокикиндском, Јашатомићком и Српскоцрњанском.

Министарство за колонизацију 2. августа 1945. године донело је одлуку да се у динарским крајевима почне одмах са подношењем молби за колонизацију. Пошто се радило о кратком времену вођена је жива и интензивна активност међу борачким породицама.

У Војводини, након одласка непријатеља, у свим местима оформљене су управе народних добара које су имале задатак да организују пољопривредну производњу јер је храна била неопходна за исхрану измученог и гладног становништва у целој земљи. У свим селима на раду се налазио и одређени број пољопривредних радника. Према неким подацима, у Војводини је привремено радило око 30.000 радника. Неки од њих су самовољно ушли у напуштене швапске куће. Слична ситуација била је и у напуштеним селима у данашњој кикиндској општини.

Поред организовања пољопривредне производње, управе народних добара имале су и задатак да оспособе куће за насељавање, обезбеде превоз до сваке одређене куће за нове власнике као и да обезбеде исхрану борачких породица. Каква је ситуација владала током лета 1945. године у напуштеним немачким селима најбоље илуструје један извештај Месне комисије народног одбора за колонизацију Солтура и Шарлевила, упућен 6. новембра 1945. године Главној комисији за колонизацију у Нови Сад:

Извештавамо вас да смо у селу Солтуру утврдили списак зграда способних за становање од којих је заузето: 16 зграда за Дечје домове, 30 зграда Управе народних добара са својим годишњим радницима, особљем и канцеларијским зградама, 10 зграда издатих под кирију приватницима и једна зграда за политичке организације. Свега 56 зграда заузетих, а на располагању је још 164 кућна броја са укупно 203 зграде за становање.

Зграде у Шарлевилу: 55 згрaда заузетих од цивилног логора, 20 зграда заузетих од годишњих радника Управе народних добара, 1 зграда за пољопривредне установе, 16 зграда заузетих са већ придошлим колонистима Заузетих зграда укупно 94, а на располагању je још 107 зграда. Члан комисије за колонизацију Маљковић Марко.

 

Припреме за колонизацију у Крајини


У циљу организоване колонизације, у Сарајеву је почетком септембра 1945. године Ђуро Пуцар организовао саветовање са представницима тадашњих срезова у Босни и Херцеговини на коме је говорио о задацима што бржег извођења колонизације. Овом састанку присуствовао је и борац Бошко Хргић насељен у Новим Козарцима:

У Сарајеву почетком септембра 1945. године, формирана је комисија од нас 40 представника из босанскохерцеговачких срезова која ће ићи у Војводину и имати задатак да припреми колонизацију борачког становништва. Ђуро Пуцар Стари примио нас је и разговаро са нама. Рекао нам је како треба да се понашамо према староседеоцима на које ћемо наићи када стигнемо у Војводину и на који начин треба да дочекујемо колонисте и како да поступамо.

Народ у Босанској Крајини где су се жестоке борбе одвијале све четири године много је настрадао. Било је на хиљаде убијених, закланих и стрељаних бораца и народа, на хиљаде деце без родитеља. Како је на десетине хиљада кућа и зграда било спаљено, народ се после рата борио за преживљавање. Прављена су привремена станишта у виду брвнара и барака тзв. бајте. Истовремено обнављана су тешком муком разрушена и попаљена имања. Само по које ретко домаћинство сачувало је кравицу, коју овцу или коња. Маршал Југославије упутио је посебну помоћ у лето 1945. године народу Дрвара у храни. Уз то 1946. година била је изузетно сушна. Све је то довело да је одзив за колонизацију био огроман и моменталан.

Преузето са: kikindske.rs
Извор: ДУШАН ДЕЈАНАЦ

Нема коментара

Напишите коментар