kultura sjecanja 1

У Београду одржан скуп под називом „Културa сјећања“

На Филолошком факултету у Београду 8. јула 2016. године одржан је скуп о култури сјећања на Холокауст. Скуп је организовао Филолошки факултет у Београду и Одељење за миграциону политику, дијаспору и социјалне споразуме Министарствa спољних пословa на чијем је челу Љиљана Никшић. Међу учесницима скупа су били, између осталих, Гидеон Грајф, изралески историчар који је специјализовао историју Холокауста, посебно историју Концентрационог логора Аушвић; Бери Литучи, професор са Универзитета у Њујорку и оснивач њујоршког Института за истраживање злочина у Јасеновцу; Кнут Флувик Торенсен, мајор норвешке војске и истраживач који је у српском издању књиге „У Норвешку, у смрт“ писао о српским интернирцима у нацистичким логорима у Норвешкој; Мишел Сен Ло, директор УНИЦЕФ-а у Србији; владика славонски Јован; Миодраг Линта, замјеник предсједника Одбора за дијаспору и Србе у региону у Скупштини Србије; Млађен Цицовић, директор Представништва Републике Српске у Београду; др.Вељко Ђурић Мишина, в.д. дужности директора Музеја жртава геноцида; Драган Станојевић, предсједник Скупштине дијаспоре и Срба у региону; Ана Софреновић, глумица; Душан Басташић, предсједник Удружења „Јадовно 1941“ из Бања Луке и др.

Професор Бери Литучи je рекао да се њујоршки Институт бави очувањем сјећања на жртве у Јасеновцу, образовањем о њима и издањима у вези са логором у Јасеновцу.
Он је нагласио да се истина о страдању у Јасеновцу крије и да за то постоји више разлога, а један од њих је лош рад на памћењу, на образовању и на издавањима у вези са жртвама у Јасеновцу у оквиру СФРЈ. Други разлог је умијешаност САД приликом распада Југославије деведесетих година, када је дошло до заустављања изношења података о Холокаусту у Југославији. Професор Литучи је истакао да број јасеновачких жртава не може бити прецизан, а да се треба фокусирати, прије свега, на сам геноцид над Србима, Ромима и Јеврејима. Институт у Њујорку је подигао споменик жртвама Јасеновца и на том споменику пише да је ријеч о стотинама хиљада жртава. Професор Литучи је уредник и коаутор књиге „Јасеновац и Холокауст у Југославији: анализа и сведочења преживелих“, која је објављена 2006. године.

Епископ Јован, који је и предсједник Управног одобра Музеја жртава геноцида у Београду, рекао је да жели да истакне чињеницу да српске жртве Другог свјетског рата нису истражене и да је то први задатак за српски народ. Он је истакао да је поразно да у Београду не постоји ни најмањи натпис, табла или назив улице, која носи назив Јасеновац и подсјетио на српска страдања у том логору. Владика Јован је нагласио да жели да Београд докаже да му је стало до Јасеновца, те подсјетио да је Синод Српске православне цркве упућивао Граду Београду приједлог да се дио обале код Старог сајмишта прогласи „Обалом јасеновачких жртава“. Он је рекао да Срби дугују много Јеврејима и њиховом Јад Вашему, када се говори о страдању у Јасеновцу и да је Јасеновац стављен на свјетску мапу захваљујући Јеврејима.

На скупу су промовисане књиге „Из колијевке у Јасеновац“ Милета Дашића и „Наша исповијест-жене жртве рата из Републике Српске 1992-1995“, која садржи приче 15 српских жена жртава које су претрпјеле тортуре током протеклог рата у БиХ. Монографију о српским женама жртвама рата је припремило Представништво Републике Српске у Београду, заједно са Републичким центром за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих и са Републичким удружењем жена жртава рата. Иста је бесплатно преведена на енглески језик захваљујући декану Филолошког факултета проф.др. Александри Вранеш, а предговор је написала позната српска глумица Ана Софреновић.

Информативна служба
Савеза Срба из региона

(Да отворите слику у пуној величини кликните на њу)

Нема коментара

Напишите коментар