Хрвати ухапсили судију Војног суда у Београду – освета за „Петровачку цесту“

Из Веритаса наводе да је, према саопштењу полицијске управе вуковарско-сријемске, овај „хрватски држављанин из Београда“ осумњичен да је 1991. и 1992. године „у српским логорима у Стајићеву, Сремској Митровици и Нишу као испитивач вербално и физички злостављао заточене припаднике оружаних јединица Хрватске“.

Веритасу је, како наводе, познат идентитет ухапшеног Београђанина и околности под којима је ухапшен, али, поштујући жељу породица, његово име још не објављују.

– Његове колеге, које смо контактирали и које га добро познају, наводе да су сигурни да дотични приликом испитивања осумњичених припадника ЗНГ /Збора народне гарде/ према њима није примјењивао ни вербално, ни физичко малтретирање – наводе из Веритаса.

Пријатељи и рођаци ухапшеног наводе да је ухапшени већ годинама одлазио у родну Лику, гдје је обновио и породично имање, и да до сада није имао никаквих проблема са хрватским органима кривичног гоњења.

– Управо због тога и сматрају да су му као освету за подизање београдске оптужнице против хрватских високих официра за злочин на Петровачкој и Приједорској цести почињен 7. и 8. августа 1995. над крајишким избјеглицама, на брзину „склепали“ кривичну пријаву за наводне злочине над заробљеним припадницима ЗНГ у сабирним центрима у Србији – наводе из Веритаса.

Према Веритасовим сазнањима, због наводних злочина над хрватским ратним заробљеницима у логорима за ратне заробљенике Стајићево, Бегејци, Сремска Митровица, Ниш и Стара Градишка истрага је вођена пред Жупанијским судом у Осијеку од 2008. до 2012. године.

Та истрага резултирала је подизањем оптужнице по командној одговорности против генерала Александра Васиљевића, према којем је поступак у фази главног претреса, као и потпуковника Мирослава Живановића, против кога је поступак обустављен због смрти.

– Управо чињеница да се десет година по завршеној истрази подноси и још нека кривична пријава против истражног судије, чије име није ниједног тренутка било тајна пошто се налазило у судским списима који су 14. августа 1992. године предати хрватској страни приликом размјене заробљеника у Неметину, иде у прилог закључку да је ово хапшење заиста чин освете за „београдску оптужницу“ – наводе из Веритаса.

Како истичу у Веритасу, ово је већ пето хапшење особа српске националности у овој години у Хрватској.

Двојица су су ухапшена приликом уласка из Србије у Хрватску – Милорад Тривуновић и овај Београђанин, један је ухапшен приликом слијетања на загребачки аеродром по повратку из Велике Британије – Драго Митровић, један је ухапшен у свом селу код Вуковара – Бошко Каралић, док је пети ухапшен Светозар Окановић и то почетком маја ове године у Норвешкој по европском налогу за хапшење.

Окановић је једини од поменутих одраније био на списковима процесуираних за ратне злочине од хрватских правосудних органа.

Позивајући се на одлуку Уставног суда Хрватске од 15. фебруара ове године, у предмету „Кушић“, Веритас наводи да је до 30. септембра 2021. године, покренута истрага због кривичног дјела ратног злочина почињеног током протеклог рата против укупно 3.736 особа, те су донесене осуђујуће пресуде против 666 особа.

Када је ријеч о новим истрагама, према подацима које је Хрватска дала Одбору министара Савјета Европе, између 2012. и 2020. године, покренуте су 272 нове истраге ратних злочина, што је у просјеку 35 по години.

Тренутно се у хрватским затворима због кривичних дјела ратних злочина налази 26 припадника бивше ЈНА и Српске Војске Крајине, од којих је 16 правоснажно осуђено, док су остали под истрагом, оптужбом или чекају правоснажност пресуда.

Преузето са: РТРС