Дани Дурмитора у Београду
Дани Дурмитора одржали су се 8. и 9. априла 2022. године у организацији Удружења Дурмитораца у Београду.
У петак 8. априла у Дому културе Студентски град одржана је академија која је окупила многобројне Дурмиторце и пријатеље Дурмитора. На самом почетку присутнима се обратио теолог и подофицир Војске Србије хаџи Никола Мијовић и отпјевао пјесму Дурмитор, Дурмиторе.
Академију је отворио предсједник Удружења Дурмитораца Томаш Ковијанић.
— Удружење Дурмитораца између осталог има за циљ обиљежавање, упознавање и узајамну помоћ како људи из завичаја тако и људи из Београда. Циљ нам је да имамо што чвршће везе са дурмиторским завичајем, да његујемо и развијамо све добре вриједности обичаја, културе, језика и вјере, наших часних предака. Дурмитор српски Олимп, Свети Сава и наши часни преци оставили су нам пут којим ћемо ходити, и који ћемо пренијети својим покољењима. То је једини прави пут, пут Светосавља.
Предсједник Удружења је додијелио благодарницу епископу Методију, Драгошу Бадњару, Матији Кулићу и Миливоју Врбовићу.
Владика Методије се обратио и благословио скуп и навео како му ово признање много значи јер га је Бог благословио да буде син оца Дурмиторца и мајке Дурмиторке.
—Иако нисам имао прилику да се родим испод Дурмитора као моји родитељи, родио сам се у Сарајеву, али сам од мог ђеда слушао приче о Дурмитору. Сваке године бих распусте проводио код њега на Дурмитору, и када бих се вратио у Сарајево гледао бих обронке око Сарајева и замишљао да су то обронци Дурмитора.
Владика је пред скупом како каже исповиједио се да ће црква која се гради у Жабљаку бити посвећена Светом Саву. Овом приликом је Владо Вујисић уручио Монографију о Дурмитору владици Методију.
Чувени српски гуслар Бошко Вујачић у својој бесједи наводи да док смо својим језиком говорили, док смо знали за стид онда смо били колико-толико људи.
— Мијешањем са свијетом, а доста сам га прошао често смо се ватали за неке доста спорне ствари. А сопствени идентитет, или како ја волим да кажем својост смо гурали у страну. Нема љепшег језика од језика планине и села, нема бољих људи чистијих у души од оних који ору, копају и стада чувају. Сви смо ми њихова крв. Наши универзитети су били породични разговори, гусле, лелек, тужбалица… Тамо се говорило оно што је важно и што не смијемо заборавити, тамо су се клесали карактери.
Наше пословице, приче, наше гусле, како каже Вујачић сачувале су оно што је најважније у човјеку, ону бисту коју је Бог исклесао у сваком од нас, у сваком од наших предака.
— Много је важно што постоје завичајна удружења јер кроз њих чувамо нашу душу, нашу дјецу, језик и обичаје.
Међу присутним гостима били су и предсједник завичајне општине Плужин Мијушко Бајагић, представник Градске управе Београда Раденко Дурковић, народни посланик Миодраг Линта, представници Завичајног удружења Мојковчана проф. др Љубо Минић и Раде Бакоч, представници Пљевљака Жељко Пејовић и Мирослав Крвавац и Бајо Смиљанић, представник Плужичана Милош Туцовић, Даниловграђана Томо Секулић.
У културно-умјетничком програму наступали су Тања Перовић, Сташа Копривицу и Марија Сандић које су отпјевале АКУД Шпанац извело је Црногорско оро, гуслари Максим Војводић, Дамјан Војводић и Здравко Кнежевић, Милан Требјешанин. Драмски умјетник Велизар Веја Касалица је насмијао до суза присутне својим хумором.
Програм су водили Миљан Ћеранић и Анастасија.
У субота 9. априла на Савском тргу 9 одржана је промоција збирке ,,Записи и сјећања“ Тихомира Бадњара и монографије ,,Дурмитор национални парк“.
Новинар Српског кола
Драгана Бокун
Фотографије: ФБ Удружење Дурмитораца
