In Memoriam: протојереј-ставрофор Душан Колунџић (1938-2020)

Претпоследњег дана априла преминуо је протојереј-ставрофор Душан Колунџић, умировљени парох нирнбершки.

Прота Душан Колунџић рођен је 1. јуна 1938. године у селу Бучје код Пакраца од оца Мирка и мајке Милије. У Пакрацу је 1952. године завршио тадашњу седмољетку – седам разреда основне школе. Након тога пет година је ишао у Богословију Светог Саве у манастиру Раковица.

По завршеној Богословији уписује Богословски факултет, где је дипломирао 1963. године, док паралелно студира и Историју уметности на Филозофском факултету у Београду где је дипломирао 1965. године.

У периоду од 1966. до 1974. године ради у Српској Патријаршији (Патријаршијској управној канцеларији где ради на пословима у Београду и Патријаршијском добру у Даљу) као и Карловачкој богословији (професор практичне групе богословских предмета). Одавде одлази у Диселдорф и постаје секретар Епархије западноевропске Српске православне цркве када је и рукоположен у чин ђакона и презвитера. Само годину дана по доласку у Немачку покреће епархијски лист Црква који излази и данас. Чином протојереја биће одликован 1981. године, а годину дана касније постављен је за архијерејског намесника за јужну Немачку. Правом ношења напрсног крста одликован је 1999. године.

Седамдесетих година прошлог века, заједно са тадашњим епископом западноевропским Лаврентијем, започиње капитални посао – издавање сабраних дела владике Николаја Велимировића. Захваљујући овом послу и преданом раду генерације Срба биће упознате са делима једног од најумнијих Срба 20. века.

Већ 1977. године постављен је за пароха у Нирнбергу где ће остати све до пензионисања у јуну 2004. године. У овом граду предавао је православну веронауку у Југословенској школи, а са својим парохијанима купио је и адаптирао цркву у Нирнбергу која је троносана 1999. године.

Био је активан као писац и издавач. Први је у Српској православној цркви почео да штампа и дели Парохијско писмо. Његова едиција „Мала религијска библиотека“ штампана је у више од сто хиљада примерака, а поред тога издао је и следеће књиге: Живот Господа Исуса Христа, Богослужење Православне цркве, Књига о Јову, Јеванђеље по Луки, Заповедни црквени празници код Срба, Недеље посног и цветног триода, те у два тома сабрана Парохијска писма.

По пензионисању и доласку у Бијело Брдо, остаје и даље активан у богослужењу, мисионарском и поклоничком раду. Око себе окупља махом млађе свештенике, али и лаике који су били активни на духовном и културном пољу. Припрема поклонике за манастир Хиландар, а у овом периоду започиње још један капитални пројекат, по благослову тадашњег владике осечкопољског и барањског Лукијана, који успешно приводи крају. Реч је о издању Првог шематизма епархије осечкопољске и барањске који је из штампе изашао 2009. године.

Чест је гост на многобројним програмима духовног и културног карактера у Вуковару и његовој околини. Један је од првих који је пружио подршку у раду Српског културног центра из Вуковара где ће одржати неколико промоција и предавања.

Након одласка из Бијелог Брда борави у Новом Саду, служи у храмовима и манастирима бачке и сремске епархије. Од 2002. године био је члан Удружења књижевника Србије, а за живота био је сарадник многобројних часописа, интернет портала, као и уредник радио емисија. Својим пријатељима и парохијанима редовно је слао божићне и васкршње честитке са освртом на ова два важна догађаја, али и на тренутно стање у свету као и унутар свог народа.

Био је ожењен Катицом, рођеном Милетић, из Бијелог Брда са којом је имао два сина, Мирка вероучитеља и Радомира свештеника.

Прота Колунџић преминуо је 29. априла, након кратке и тешке болести, у Нирнбергу где ће бити сахрањен у уторак 5. маја. По сопственој жељи његови посмртни остаци, када услови то дозволе, биће пренети у породичну гробницу у Бијело Брдо.

Преузето са: СРБИ.hr