Избјегличко насеље код Лесковца двије деценије без пијаће воде

Стална адреса десет избегличких породица 2004. године постало је село Дрћевац код Лесковца где су им саграђене нове куће. Од тада не могу да реше проблем воде за пиће јер им мештани не дозвољавају да се прикључе на сеоску мрежу. Из бунара имају само техничку воду.

Ван главних путева и вреве питомина подно Бабичке горе постала је уточиште избеглима из Хрватске и Босне и Херцеговине. Тешко је упоредити Мостар са Дрћевцем, али Самарџићи су овде добили кућу и окућницу па пуни елана упркос нарушеном здрављу створили дом.

„Продавнице немамо, немамо доктора, немамо пошту, ништа немамо. Најтеже је што немамо воду и ево ни струје сада, кад мало дуне ветар струје немамо“, каже Родољуб Самарџић, избеглица из Мостара.

За готово две деценије још се нису напили воде из славине.

Горица Самарџић, избеглица из Мостара, каже су јој и у Хигијенском заводу рекли да вода није за пиће, тако да се сналазе, купују и донесе у балонима из села.

Захваљујући пројекту самоградње десет избегличких породица добило је кров над главом. Ископана су и два бунара, али вода није доброг квалитета.

„Ову воду када прокувате у посуди, она је као креч бијело, нахвата се као креч, та вода је само за поливање“, каже Миленко Спасојевић, избеглица из Тузле.

Мештани Дрћевца пијаћу воду обезбедили су седамдесетих година доводећи је из 8 километара удаљене планине. Воде је све мање, па нема могућности да се на сеоски водовод прикључи избегличко насеље. Јован Цветковић помаже све ове године широм отворивши врата новим комшијама.

„Седамнаест година досађивамо људима, незгодно ти је кад идеш од куће до куће да га молиш да ти наспе воду“, каже Вида Самарџић, избеглица из Мостара.

„Вода се не брани и ја сам за то да они добију воду, али из групе тешко да ће моћи то“, прича Јован Цветковић, мештанин из Дрћевца.

Сеоски водоводи нису у надлежности предузећа Водовод, а Дрћевца нема у дугорочном плану водоснабдевања на подручју града.

„Сама надморска висина и географски положај тог насељеног места не дозвољавају да воду доведемо“, наводи Станиша Ристић, директор ЈКП „Водовод“ Лесковац.

Са пензијама од 50 евра до петнаестак хиљада динара немоћни су да сами реше проблем. Очи су поново упрте у Комесаријат за избеглице за који је сада приорирет помоћ око откупа кућa.

 

Светлана Панић Цонић/РТС

 

Нема коментара

Напишите коментар