Контроверзна поставка музеја у Јасеновцу

У Спомен-подручју Јасеновац, у присуству највиших хрватских званичника, на данашњи дан 2006. године отворен је Образовни центар и Меморијални музеј са новом поставком о жртавама усташког логора смрти.

Само седмицу послије свечаног отварања те поставке, у атмосфери негативних оцјена, ауторка Наташа Матаушић поднијела је оставку на мјесто предсједника Управног вијећа Спомен-подручја Јасеновац.

Многи чланови јеврејске заједнице у Хрватској, али и историчари из Србије и Републике Српске, упозорили су да нова поставка не показује све страхоте којима су логораши били изложени.

Тадашњи директор Спомен-подручја Јасеновац Наташа Јовичић правдала је нову поставку тврдњом да “не желе да приказују анонимне хрпе осакаћених и убијених људи јер се тако репрезентира злочин, а жртва дехуманизује”.

Зато су из поставке Музеја у Јасеновцу избачена средства за убијање – гвоздене полуге, маљеви и клинови, као и фотографије убијених и масакрираних лица.

Многи критичари ове поставке тврде да је то само један од дијелова стратегије Хрватске да умањи злочине из доба када је та земља била фашистичка творевина и савезник Адолфа Хитлера, те да се покуша сакрити геноцид који су над Србима, Јеврејима и Ромима починиле усташе.

Посебно се то односи на покушаје да се Срби, мада су они у највећем броју жртве Јасеновца, што мање помињу као они над којима је почињен злочин.

Прве процјене о броју убијених особа у концентрационом логору Јасеновац, одмах након рата 1945. године, кретале су се од 500.000 до 700.000 убијених.

Један од најпознатијих њемачких историчара Холм Зундхаусен у књизи објављеној 1983. године наводи да је у Независној Држави Хрватској било 1.200.000 жртава, од којих се велики дио везује за Јасеновац.

Хрватски статистичар Јаков Гело навео је 1987. године да је у Јасеновцу убијено или је страдало на разне начине више од 700.000 људи.

Извор: Срна

Нема коментара

Напишите коментар