Линта разговарао са логорашима у Платичеву код Руме
Народни посланик Миодраг Линта разговарао је 30. октобра са групом логораша у селу Платичеву, општина Рума. Ради се о протјераним Србима родом из Славоније и Подравине који су присилно мобилисани у Србији током јуна 1995. године. Одведени су против своје воље на подручје Лике које је било под контролом Српске војске Крајине. Након агресије Хрватске војске и полиције на Републику Српску Крајину у злочиначкој акцији „Олуја“ 4. августа 1995. године њихова јединица је дан касније кренула у повлачење. У вечерњим часовима 5. августа упали су у засједу јединица Петог корпуса тзв. Армије БиХ. Предало се њих 105 јер није било никакве шансе да изврше пробој. У јутарњим часовима 6. августа пребачени су у Бихаћ гдје су пребијани, злостављани и одвођени на присилан рад. У заробљеништву су провели 87 дана. Коначно, 30. октобра 1995. године њих 105 су размијењени за заробљене Муслимане. Из тога разлога се окупљају сваког 30. октобра да евоцирају успомене јер тај дан славе као дан свог новог рођења.
Наведена група логораша је ангажовала адвоката 2002. године с циљем да поднесу колективну тужбу против Босне и Херцеговине за накнаду штете због пребијања и злостављања. Након 10 година лажних обећања ангажовали су другог адвоката. Нажалост, ствари се нису промијениле набоље. Наведени адвокати су завлачили и обманули логораше јер од накнаде штете није било ништа. Адвокати нису упознали логораше са чињеницом да је Босна и Херцеговина ратификовала Европску конвенцију за заштиту људских права и слобода јула 2002. године. Из тог разлога Европски суд за људска права у Стразбуру одбацује све тужбе из Босне и Херцеговине у којима се наводе кршења људских права прије ратификације Европске конценције.
Линта је упознао логораше са својом борбом да Србија коначно исправи велику неправду и свим припадницима Војске и полиције Републике Српске Крајине призна ратни стаж за читаво вријеме рата у двоструком трајању. Он у свом приједлогу закона о правима бораца, ратних војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица тражи да се захтјев за признање својства ратног војног инвалида по основу посттрауматског стресног поремећаја може поднијети без временског ограничења. Наиме, посљедице од посттрауматског стресног поремећаја могу се појавити у дужем временском периоду од престанка ратних околности. Такође, Линта тражи да се као писмени докази за утврђивање статуса борца признају војна књижица или други докуменат са печатом надлежних органа Републике Српске Крајине. У случају да нема оригиналних писмених доказа, статус борца треба утврдити на основу два квалификованa свједока.
У Београду, 30. октобар 2021. године
Информативна служба
Савеза Срба из региона
