Мајске Пољане у рушевинама: Помозимо народу Баније!
Мајске Пољане. Банија. Двије године прошле су од разорног земљотреса. Двије године прошле су од трагичних догађаја у којима је у трену нестало све. Нестале су куће, деценијама стваране, нестале су зграде прије неколико стотина година грађене, нестале су приче о неком бољем животу, нестао је осмјех на лицу мјештана, заћутала је Банија. И вјероватно би ћутала дуго, можда би утихнула заувијек, да није било оних који дигоше свој глас, који завапише и повикаше. „Дајте људи, па овдје и поред свега и даље живе људи. Дајте будимо људи, будимо Људи за људе“
И ту почиње прича о Глини, о Мајским Пољанама, и Банији данас, двије године након разорног земљотреса који је људима овдје срушио осмјех на лицу.
Понајприје одлазимо у Мајске Пољане, да се и сами увјеримо, какво је стање двије године након катастрофалног земљотреса који је овдје буквално срушио све, од кућа до наде у бољи живот. Народ напаћени овдје, има све мање вјере да ипак боље биће. Ријетки су примјери гдје и поред свега проиналазимо тек благи осмјех на лицу мјештана. Љуба Карапанџа каже, ипак има разлога за оптимизам. Кућу јој гради Град Београд.
„Још увијек су свјеже успомене на све што нам се десило прије двије године. Земља се стално тресе. Стално си у неком ишчекивању. Страх. Неизвјесност. Код нас је кућа у потпуности била срушена. Син је морао платити рушење и укланајње рушевина. Држава нам овдје ништа није направила, морали смо сами. Морали смо сами срушити, платити, и да нисмо то урадили не бисмо добили кућу коју нам прави Град Београд. Кућа је поклон Града Београда, добрих људи, донатора и све то захваљујући нашој Бранки. ( Бакшић Митић )“ каже Љуба Карапанџа.
„Било нам је јако тешко у контејнерима. Зими хладно, љети вруће. Гријалица мора радити стално да би се угријали. Али то је било привремено рјешење. Сада се гради кућа, и то нам улива неку наду. Али пуно, јако пуно људи је и данас у контејнерима, губе сваку наду да ће кућа бити направљена“, каже Љуба Карапанџа напомињући да овдје нема више перспективе за младе људе.
Поздрависмо се са Љубом и настависмо даље кроз Мајске Пољане. Долазимо до породице Бјелан. Били смо овдје прије двије године. Писали смо тада причу о тек изграђеној кући за ову породицу. Данас, двије године касније, рекоше нам још боле сјећања на тај децембар 2020, када се у Мајским Пољанама срушило све. Баш све.
Овдје су сви затајили. каже нам на почетку приче Зора Бјелан. „Била сам у контејнеру, и сада сам у тој лијепој нашој кућици. И све то захваљујући Бранки Бакшић Митић и организацији Људи за људе. Помогне ми колико год може. И не само мени, свима овдје. Успомене на све што нам се догодило још су свјеже, добила сам и на живце, али смо ипак здрави. И то је најважније. Муж и ја смо сами, имамо родбине у Загребу, они нам исто дођу. Али стање је овдје када све човјек погледа, тешко. Пуно, јако пуно људи је још увиејк у контејнерима, и ко зна када ће им бити изграђена кућа. каже Зора Бјелан из Мајских Пољана.
“Још увијек су свјеже ране, још увијек су свјежа сјећања. Уосталом видјели сте и сами. Двије године касније, стање је жалосно. Људи и данас живе у контејнерима и неусловним објектима. Када изађу из контејнера, прво што виде су рушевине. Обнова тече споро, преспоро” каже Бранка Бакшић Митић, замјеница градоначелника града Глина.
“Са приватним донацијама урадили смо овдје пуно више него држава. Не знам да ли је држави у интересу, да се одавде сви иселе, да се ту направе ловишта, или не желе људе овдје, чекајући да људи умру, јер је на жалост пуно људи и умрло у контењерима, стварно не знам. Људи губе сваку наду. Ја опет кажем. Бањалука је преживјела земљотрес, Скопље, Макарска, Гуња, па се све обновило у годину дана. А овдје за годину дана изграђено шест кућа. Ово је жалосно, каже на на крају Бранка Бакшић Миитћ, замјеница градоначелника града Глина, надајући се и даље да ће се ипак нешто промијенити.
У акцију помоћи народу на Банији се могу укључити сви наши читаоци. Од првог јануара активан је број телефона 1415. Позивом на овај број дарујемо 1 КМ народу Баније. Бањалука зна шта значи земљотрес, и зна колико су јој тада, када јој је било најтеже помгли сви. Стога будимо хумани, будимо људи. Будимо – Људи за Људе. Позовимо 1415. Број је активан у м:тел мрежи све до краја јануара ове године.
Бранка Бакшић Митић: Обнова тече преспоро, обновљене куће су донација! (Видео)
Љубинко Спасојевић; ЕЛТА ТВ ХД
