Манифестација “Моја Ћирилица” одржана у Беранама

ВЛАДИКА ЈОАНИКИЈЕ ПОРУЧИО ИЗ БЕРАНА: ”УСТАВОМ ЗАГРАНТОВАНА РАВНОПРАВНОСТ ЋИРИЛИЦЕ И ЛАТИНИЦЕ МРТВО СЛОВО НА ПАПИРУ”

У организацији Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, Епархије будимљанско-никшићке и Црквене општине Беране, у сриједу 18. септембра 2019, у беранском Центру за културу, одржана је манифестација „Моја ћирилица“.

 Присутнима се, уводном ријечју, обратио Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије. Он је казао да би, када је ријеч о ћирилици, нарочито у свијетлу великог јубилеја – осамстогодишњице СПЦ и настанка ћириличног писма, било примјерено говорити о њеном духовном, културолошком, просветном значају. Међутим, говорити о положају ћирилице данас у Црној Гори, немогуће је, сматра он, без подсјећања на окупациони програм Аустроугарске монархије, касније Италије, који је споровођен, прије свега, у Босни и Херцеговини, али и у Црној Гори.`

„Када се подсјетимо да је Аустроугарска монархија окупирала Црну Гору 1916. забранила ћирилицу, потиснула је, са намјером да потисне и српску историју, предмете на којима се заснивала просвета у Црној Гори; када се подсјетимо да је Италија, такође, имала тај програм, уводећи црногорски језик, преимењујући језик, што није било случајно, видимо које су последице, можемо увидјети које су биле намјере. Осим тога, Италија је имала програм да „црногорска црква“ мора бити аутокефална“, навео је Владика Јоаникије.
Актуелна црногорска власт, додао је Владика, кроз културну политику, и ону која се дотиче вјере, спроводи окупациони програм. Да ли извршава програм неког другог или извршава своју политику, свеједно је.

„Своди се на исто. Исте су намјере – да се промијени идентитет и историја овог народа, као што је Аустроугарска имала намјеру да у вријеме окупације потисне, избрише или прекроји историју Црне Горе. Тако, заправо, раде данашње власти и, у сваком случају, спроводе окупациони програм Аустроугарске монархије и Италије из времена I и II свјетског рата. То је више него очигледно“, оцијенио је Епископ будимљанско-никшићки.

Указао је да су у Уставу Црне Горе ћирилица и латиница формално равноправна писма, али, то је, сматра Владика, мртво слово на папиру. У пракси је сасвим другачије.

„У свим државним институцијама Црне Горе користи се искључиво латиница, у свим документима. Дакле, формално ћирилица није забрањена, али у пракси јесте и то на најгрубљи могући начин, а то иде дотле да ми, који желимо да имамо, макар, личну карту на ћирилици, морамо да потпишемо неки документ. То иде, до тог понижења да људи, не знам да ли је то истина, провјерићу, да човјек, чак, мора да потпише неки документ, заправо, да тражи промјену имена“, рекао је Преосвећени владика Јоаникије.

Он сматра да том безакоњу, кршењу Устава, које се спроводи од стране власти, народ Црне Горе мора да се успротиви.

„Морамо се, нажалост, подсјећати ове наше грубе реалности, имајући потпуно поуздање да ће овај народ који је, да кажемо, ћирилични и не одриче се свог писма, истрајати и да ће и ово зло, прије или касније, проћи, јер није утемељено у души овог народа, није утемељно ни у данашњем Уставу Црне Горе, што нам не значи много. Много нам више значи да није утемељено у народу, него се на вјештачки начин спроводи, не, чак, ни на вјештачки, него, можемо слободно рећи, на насилни начин. То је оно што је жалосно али, наравно, да се треба борити против тога“, закључио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

Предавање на тему „Наша ћирилица“ одржала је проф. др Јелица Стојановић, предсједник Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори.

Плакете беранским институцијама, фирмама и појединцима, који његују ћирилично писмо уручили су проф. др Драго Перовић и Дамјан Ћулафић.

Своје стихове су говорили пјесници Радинко Крулановић и Дарко Јововић, гуслама је вече употпунио народни гуслар Милета Пантовић, док се афоризмима представио Блажо Паповић. Програм је водила Јелена Божовић.

ОНИ ЊЕГУЈУ И ПОШТУЈУ ЋИРИЛИЦУ У БЕРАНАМА


ПЛАКЕТУ ”МАТИЦЕ СРПСКЕ”ДОБИЛИ СУ:

  1. Општина Беране
  2. Центар за културу Беране
  3. „Токови“, часопис
  4. Полимски музеј Беране
  5. „Свевиђе“, часопис
  6. Удружење ратних добровољаца, њихових потомака и поштовалаца 1912-1918. Године
  7. „Глас Холмије“, часопис
  8. Удружење пензионера Беране
  9. „Гранит“ доо Беране
  10. „МИТ“ доо Беране
  11. „Паркинг сервис“ доо Беране
  12. „Бенерго“ доо Беране
  13. „Погребно Зекић“ доо Беране
  14. „Пекара Љубо“
  15. Комисион „Вук“
  16. „19. септембар“ – продавница мјешовите робе
  17. „Здравко“, продавница здраве хране
  18. Стоматолошка ординација Др Вешовић
  19. Стоматолошка ординација Др Владо Ђукић
  20. Стоматолошка ординација Др Радојевић
  21. „Екпрес“ доо, обућар
  22. Славица Кнежевић, књижевница
  23. Милија Пајковић, књижевник
  24. Горан Киковић, историчар
  25. Дарко Јововић, књижевник
  26. Влајко Ћулафић, књижевник
  27. Миодраг-Баго Барјактаровић, књижевник
  28. Микан Перовић, публициста
  29. Милан-Мане Цимбаљевић, књижевник
  30. Др Драгомир Кићовић, географ
  31. Игор Радевић, адвокат
  32. Александар Рмуш, адвокат
  33. Никола С. Чукић, адвокат
  34. Горан Радић, адвокат
  35. Драго Пантовић, адвокат
  36. Милован Стојановић, адвокат
  37. Маринко Рмуш, адвокат
  38. „Иванград“, кафе бар
  39. „Кућа бар“, кафе бар
  40. „Видиковац“, угоститељски објекат, кафана
  41. „Роштиљ Моцо“, угоститељски објекат, ћевабџиница
  42. Грил „2Н“, угоститељски објекат, ћевабџиница
  43. „Ле-рош“, угоститељски објекат, ћевабџиница
  44. „Два јелена“, угоститељски објекат, ресторан
  45. „Фаворит“, угоститељски објекат, ћевабџиница
  46. „Кафетерија“, угоститељски објекат, кафе бар
  47. „Сидро“, угоститељски објекат, кафе бар
  48. „Видовдан“, угоститељски објекат, кафана
  49. „Грмеч“, угоститељски објекат, ресторан
  50. „Цех“, угоститељски објекат, кафана
  51. „Ока и по“, угоститељски објекат, хотел (етно село)
  52. „Огњиште“, угоститељски објекат
  53. „Маћадо“, угоститељски објекат
  54. „Огледало“ СУР, угоститељски објекат
  55. „Лабовић“, ћевабџиница
  56. „Пино-монт“доо Беране

Проф. др Драго Перовић и Дамјан Ћулафић уручили су плакете јавним установама, фирмама, приватним предузећима,јавним и културним радницима и другим правним лицима из Берана које у својим називима, рекламама и сличним натписима користе ћирилично писмо. Поред плакете, уручена су одабрана издања Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори.

Нема коментара

Напишите коментар