МАРТОВСКИ ПОГРОМ: 15 година незаборава

У погрому који је почео 17. марта 2004. убијено је осморо Срба, повређено више стотина људи, уништено или оштећено 800 српских кућа и 35 православних цркава и манастира, а за све то одговарао је мали број починилаца уз симболичне казне.

У недељу се навршава тачно 15 година од мартовског погрома Срба на Косову и Метохији.

У Грачаници ће сутра тим поводом бити обележена годишњица страдања Срба. У порти Манастира Грачаница свештенство Епархије рашко-призренске служиће парастос.

Након парастоса породице жртава, представници Епархије, званичници, представници локалне самоуправе и грађани одржаће протестну шетњу од манастира Грачаница до Дома културе, где ће положити цвеће испред уметничке инсталације “Мисинг”, на којој се налазе фотографије несталих, те одати пошту страдалим и несталим Србима.

 

ТРИ ДАНА НАСИЉА АЛБАНАЦА НАД СРБИМА


Током три дана масовног и организованог насиља више десетина хиљада Албанаца над Србима, према званичним подацима ОЕБС-а, убијено 19 лица, од којих осам Срба, а више од 900 лица је повређено.

Сукоби су избили 17. марта 2004. године, након што је Унмик полиција пронашла тела двојице албанских дечака у реци Ибар у селу Чабар код Зубиног Потока, на северу Косова, а Албанци за њихову смрт оптужили Србе и кренули у одмазду.

Прве жртве били су Боривоје Спасојевић (53) и Јана Тучев (36) из северног дела Косовске Митровице, које је убио снајпериста из албанског дела града.

У нередима који су уследили у наредна два дана уништено је или оштећено 800 кућа, као и 35 православних цркава и манастира, међу којима 18 споменика културе.

До темеља су срушени манастир Девич код Србице и конаци манастира Светих Архангела код Призрена.

У Призрену су изгореле и Црква Богородице Љевишке из 14. века, која је касније стављена на листу споменика под заштитом Унеска, те Црква Светог Ђорђа из 16. века на чијем је своду исписана претећа порука “Смрт Србима”.

Порушено је или запаљено 10 српских школа, домова здравља, пошта и других објеката државе Србије.

У осврту на насиље, ОЕБС је тада оценио да је неодговорно писање медија о смрти албанских дечака условило да насиље буде “тако интензивно и брутално”.

Поводом тога НАТО је на Космет упутио додатне трупе, а командант јужног крила Алијансе адмирал Грегори Џонсон након доласка на Космет утврдио је да је насиље у покрајини “организовано и оркестрирано”.

“Говорити о међуетничком конфликту на Косову је велика лицемерна лаж. Оно што се дешава на Космету био је погром једног народа и његове историје”, рекао је тада Џонсон.

Насиље на Косову осудили су Савјет безбедности УН и тадашњи генерални секретар Кофи Анан, као и све значајније међународне институције и организације, владе многих држава, укључујући САД и Русију.

У истражном притвору било је више од 250 осумњичених за учешће у антисрпском насиљу, а тек мањем броју њих изречене су симболичне казне.

Преузето са: mondo.rs

Подели са пријатељима:
Оцени овај чланак
Нема коментара

Напишите коментар