Масакр у Двору без казне и након 26 година
Ни након више од четврт вијека нису позната имена извршилаца масакра над осам ненаоружаних Срба, већином особа са инвалидитетом, особа са потешкоћама у развоју и старијих, као и једном Хрватицом, који су брутално побијени у Основној школи “Двор” у истоименој хрватској општини.
Иако се злочин у овој општини десио прије 26 година, и поред доказа, као и изјава свједока, идентитет починилаца је и даље непознат те се још не може ни размишљати о подизању оптужнице или о томе да ће неко у скорије вријеме одговарати за ове бруталне злочине.
Како је за “Независне новине” речено у Жупанијском државном одвјетништву (ЖДО) у Загребу, у овом предмету се води истрага против засад непознатог починитеља.
“И даље је у тијеку криминалистичко истраживање које води Служба ратних злочина у Равнатељству полиције Министарства унутарњих послова Хрватске због казненог дјела ратног злочина против цивилног становништва”, навели су у ЖДО.
Додали су да због тајности података у истрази која траје не могу износити податке из самог предмета.
Да се ништа није помјерило са мртве тачке потврдио је за “Независне новине” и Саво Штрбац, предсједник Документационо-информационог центра “Веритас”, који каже да су информације о овом предмету прије десетак дана тражили и од Тужилаштва за ратне злочине Србије.
“Годинама се већ води истрага и пред хрватским и пред србијанским правосудним органима. Из Србије смо добили одговор да је истрага у току, да је то приоритет, али да нема оптужнице јер се истрага води против НН лица”, рекао је Штрбац.
Додао је да се може закључити да су жртве познате, познат је начин на који су убијене, али да за 26 година тужилаштва и сви органи гоњења, како хрватски тако и србијански, још нису утврдили имена чинилаца.
Нагласио је да једини мотив за убиство беспомоћних цивила може бити само мржња.
“Прије десетак година Данци су снимили чувени документарни филм ‘Петнаест минута – масакр у Двору’, који је био приказан на бројним фестивалима у Србији и БиХ, као и на телевизијама, али није приказан на државној телевизији Хрватске, што је апсурд, јер је документарац дијелом финансирала и Хрватска”, казао је Штрбац.
Истакао је да су остаци убијених пронађени те да неки од њих нису до дана своје смрти ни имали лична документа.
Злочин у Двору се десио 8. августа 1995. године, када су због бомбардовања из Петриње у тадашњи Двор на Уни првог дана “Олује” евакуисани штићеници пензионерског дома и пацијенти са психијатријског одјељења, те су пребачени у школу коју је окруживао УНПРОФОР, па се сматрало да је то уточиште најбезбједније.
Нажалост, штићеници су убијени. Прича о масакру у Двору актуелизована је још 2011. године након што је један дански војник признао да је заједно са другим припадницима УН-а гледао злочин.
Преузето са: БАНИЈА ОНЛИНЕ
