Мастиловић: Сарајево се боји истине о страдању Срба

Историчар Драга Мастиловић рекао је да је Сарајево велико стратиште Срба и да достојанственим спомеником обиљежити и сачувати од заборава страдање српског цивилног становништва у граду који су стварали, градили, културно, научно и умјетнички подизали и на крају били сатрвени и у њему уништени – није само обавеза и дуг према страдалницима, већ и залог даљег опстанка и постојања Срба на овим просторима.

Реагујући на негодовања која већ стижу из Сарајева на иницијативу Одбора за заштиту права Срба у Федерацији БиХ да на Врацама, дијелу који припада Републици Српској, буде изграђен споменик у знак сјећања на страдале Србе, Мастиловић је рекао да се иза тога крије страх од истине.

– Крије се бојазан оних који знају да медијски формиране слике о Сарајеву као “опсједнутом” граду, граду “мученику”, могу бити доведене у питање. Јер, ако почне да се пробија истина о томе да Сарајево у периоду 1992-1995. године није био опсједнут већ подијељен град, да је постојао чврст унутрашњи обруч у граду због кога цивили нису могли напустити Сарајево, да је масовно терорисано српско становништво, може се читав тај мит довести у питање. А, ако један мит падне, остали ће се срушити као кула од карата – рекао је, за Глас Српске, Мастиловић који је и декан Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву.

Према његовим ријечима, меморијализација је значајан сегмент културе памћења, али није једини.

Мастиловић је нагласио да Срби морају изградити колективну свијест о култури памћења, а то се може ако се осмисли и институционализује државни пројекат, јер истраживање, публиковање и меморијализација страдања у 20. вијеку, па и у Сарајеву, не може и не смије бити ствар ентузијазма појединаца, већ прворазредни државни пројекат и национални подухват, према примјеру Јевреја.

Он је рекао да су флоскулу о “великосрпском пројекту” осмислили аустроугарски окупатори да би од Срба у БиХ, који су тада били већински народ, направили неки други и другачији народ у односу на онај који је живио у Србији, Старој Србији, Војводини, Крајини и Црној Гори.

– Од тада, сви који крену да уништавају Србе користе ту флоскулум, и то док нас истовремено убијају, муче, масакрирају на нашим огњиштима или прогоне са њих – истакао је Мастиловић.

Он је навео да данашње генерације знају веома мало, чак и трагично мало своју историју и страдања.

– Колико Срба данас, на примјер, зна да је 8. августа 1941. године одведено 280 сарајевских Срба и три жене у логор у Госпићу, да је 22. децембра у пломбираним жељезничким вагонима отпремљено у логоре 62 мушкарца, девет жена и 140 дјевојака, и тако даље. На ком споменику то у Сарајеву прочитати? А да и не говоримо о масовним ликвидацијама у околини града, на примјер, у Раковици, гдје је 23. августа спаљено 200 домова, људи затварани у куће, посипани бензином па спаљивани. Само у једној штали убијено је и спаљено 108 жена, дјеце и стараца, и тако даље – рекао је Мастиловић.

Мастиловић је нагласио да су страдања српских цивила у Сарајеву у рату 1992-1995. године прича за себе.

Преузето са: РТРС

Нема коментара

Напишите коментар