Матица српска – покретач науке и културе код Срба

У Пешти је 14. јануара 1826. године покренута иницијатива за основање Матице српске на идеју Јована Хаџића /псеудоним Милош Светић/ и богатих српских пештанских и будимских трговаца Гаврила Божитовца, Јована Деметровића, Јосифа Миловука, Петра Рајића, Андрије Розмировића и Ђорђа Станковића.

То књижевно и културно друштво, које је одиграло огромну улогу у процвату науке и културе Срба у Војводини, убрзо је почело да издаје „Летопис Матице српске“, најстарији српски књижевни часопис.

Матица је 1864. године пресељена у Нови Сад, гдје се налази и сада.

Потреба националне хомогенизације, просвјећивања, као и издавања српских књига били су основни разлози за формирање оваквог друштва.

Непосредни повод за оснивање Матице српске представљала је потреба за преузимањем часописа „Сербске летописи“ /каснијег „Летописа Матице српске“/, најстаријег српског књижевног часописа и тада јединог српског гласила, коме је претило гашење.

Матица српска дјелује данас и на територији Републике Српске, као и у Црној Гори.

Извор: РТРС

Нема коментара

Напишите коментар