Миљан Ћеранић: Весели се праху Немањића

Православно спортско друштво Света Србија имајући увек на уму живу сцену када сердар Вукале наслоњен на мач пред народом збори: “Весели се, праху Немањића, Немањића и Гребљановића, јер ће ваше круне засијати како јарко сунце на истоку, знамена се ваша развијати над велике ваше развалине, потећи ће крваве ријеке од нечисте крви агарјанске, опрат Србу љагу са образа. Отвор’те се, витешке гробнице, сама славо, само прибјежиште…”  Песнички оваплоћеном слову светог Петра Ловћенског Тајновидца у једнако познатом делу Шћепан Мали, не недостаје баш ништа што би могло да повећа разумевање о томе ко и како живи у херцеговачким и црногорским брдско приморским крајевима. И још више о томе ко данас кличе Српству, Косову бранећи црногорске светиње Српске православне цркве.

Оснивачи клубова, који су оснивачи ПСД Света Србија, широј јавности је познато, управо потичу са дурмиторских врхова пивског и дробњачког масива. Одиста су те српске висоравни Београду кроз ПСД Света Србија дале меру којом се по први пут успоставила и заживела Православна вера међу спортистима и у спорту. Примељено смо показали какав је образац васпитавања и рада са спортистима постао пример свима који су од других о нама и непосредно од нас чули и видели. Ми у Београду живимо и радимо, али не заборављамо одакле су нам очеви. На Михољској Превлаци, у Беранама, Подгорици… приређујемо трибине и предавања са тематиком родољубља, вере и породичних вредности у спорту. Суорганизатори смо обележавања манифестација прослава јубилеја Подгоричке скупштине, Мојковачке битке, Дана државности Србије – Сретења Господњег и Сабора православне омладине Црне Горе. У датом тренутку прихватили смо се да председавамо одбором за обнову и одбрану светиња у нашој постојбини. Дуготрајне и многобројне радње, од којих смо већину навели, по инерцији су довеле до покушаја да нам се “стане у крај” и да се обесхрабримо и осујетимо у “светосавској колонизацији  Дурмитора” по несојима који нам ове етикете пришише.

Авај, између Растислава детета и Саве монаха управо се нашао везни Савин кук. И нашла се Савина вода, коју је штапом покренуо јер је том земљом управљао и оставио јој аманет Светосавља. Стога дурмиторске породице славе Савиндне као крсну славу. А ми за оно што чувамо и држимо морамо бити оптужени и пострадани. Богу хвала зауставили смо отимања и рушења наших храмова коју су у само неколико дана априла месеца прошле године била припремљена. Бранили смо се појањем обновимо небеско храм Дубровско и крштењима у црквици светог Петра Ловћенског Тајновидца на Михољској Превлаци у исте дане напада хорди које се називају црногорском црквом и полиције која можда и покајана каже да није знала где и куда иде. Оно што ми данас видимо очним видом и осећањима на Литијама је светосавски народ који је усправио Српство до под небеску заштиту Свете Србије. Усправио Србију, Српску, Црну Гору и и све широм Србадије!

Напаћени смо и довољно исцрпљени од шестоаприлског, ускршњег, петоавгустовског и свих даљих бомбардовања нашег народа у кућама градова и на пољима у цивилним колонама. Забрањеним токсикантима и касетним бомбама.  А  свака нас је мука прошла када смо вољни стали да бранимо Бога и Божије. Благослов нас обузе и као миомирис и нежни тон раја се распрострањује. Сада нечастиви дух лажног мира дрхти и уцењује. Чиме би нас сада могао уценити када бранимо претке и потомке. Ми народ Божији литијски смо историјска копча тренутка, вечност у изградњи наших личности. О томе  рече неки дан изузетни драмски уметник Иван Вучковић који нас је подржао речима “Где да будем? Успели смо да их изненадимо када су постали сигурни да Српство одумире”.

У мноштву молебана и литијских сабраања дешава се толико тога лепога да нам многобројни пријатељи сведоче да врло кратко спавају како би испратили све замољено, запевано и заречено. Нешто морамо и ми издвојити у мору добра, али баш са српског мора стиже. Господин Бато Царевић, градоначелник Будве беседећи пред тешко пребројивим народом литерарно је описао српско трпљење, поштовање према онима који нас тлаче, али и одлучност са којом се бранимо када више немамо куд и рекао “Када Србину догори, дигло се мало и велико!”… “Потпуно сам лаган, смијте се!”… “Немој и нећемо и никада се Србин бојао није”… “Србин је хуман човјек који трпи свакога али када устане побеђује и нема шта да вас растужује!” и “Будимо господа као што јесмо и не мрзимо браћу своју јер ће и они доћи до покајања!” У свим овим непосредним реченицама, које су симунтално извучене и пренесене како би пренеле Дух свети који дише одбраном светиња видимо наду и сигурност.

Православно спортско друштво Света Србија је као Божија црква и њени храмови. Увек је отворено за све добронамерне и прихвата их, па није ни чудо да код нас вежбају наши спортисти многих нација и вера. Тако је и са окупљањима за одбрану светиња. Српска црква је окупила све правичне, права поштујуће и цивилизоване људе и грађане.

Зато радуј се Животворни праху Светога Саве, радуј се народу над којим бдијеш, кога заступаш својом жртвом. Твоје место поред и пред Христом је и наше место. на том месту остајемо заједно са нашим светим моштима и олтарима. Светиње остају Цркви Божијој.

 

Нема коментара

Напишите коментар